Tema - Srbija

Soja nestaje sa vojvođanskih njiva

U lošem rodu ratarskih kultura na severu Banata i Bačke, ipak, nije sve tako crno, uprkos velikoj suši, kaže za „Politiku” Robert Nemeš, regionalni predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada:

– Srećna okolnost je da su se formiranje plodova, oprašivanje i oplodnja odvijali pre suše. Neki minimalni rod se ostvario. Nije dobar, ni zadovoljavajući, ali imamo bar nešto.

Nepovoljne klimatske prilike uticale su da prolećna kultura kao što je soja skoro nestane sa njiva na severu Vojvodine, a taj region polako prestaje da bude i idealan teren za prinos kukuruza.

– Šećerna repa je stradala toliko da je do 50 odsto neupotrebljivo za preradu. Suncokret koji je najtolerantniji na visoke temperature više je pogođen sušom u Severnobačkom okrugu i upitno je da li će se dalje sejati. Tri meseca izrazite suše dovelo je do toga da kvalitet zrna bude izrazito loš. Na kukuruzu su zabeleženi veliki napadi insekata, što je napravilo ,,otvorenu ranu” podložnu infekcijama i oboljenjima – kaže naš sagovornik.

Vegetacija je za sve ratarske kulture poranila mesec dana, usled čega je i žetva završena ranije. Klimatske promene su toliko nepredvidive da ratari nemaju više po čemu da se ravnaju.

– Poljoprivrednicima savetujem da računaju prosek prinosa u proteklih pet godina i da ga podele sa pet, kako bi imali sa čim da porede i planiraju dalji rad – preporučuje Nemeš.

U lancu poljoprivrede oštećena je još jedna karika. Zbog lošeg roda ratarskih kultura, veliki problem imaju stočarske i govedarske farme, jer je proizvodnja kabaste stočne hrane desetkovana. Pred poljoprivrednicima su velika iskušenja i prekretnice u budućnosti: uvođenje biljaka netipičnih za sever Vojvodine, kao što je proso, i sejanje isključivo jesenjih kultura: pšenice, ječma raža, ovsa i uljane repice. Na njima je da odluče.

Ne pamti se da je žetva kukuruza ikada završena još u avgustu, pa su sa 1. septembrom ratari u Kikindi stavili tačku na ovogodišnji rod. Poljoprivrednik Jovica Petrov kaže da je suša uzela danak i desetkovala sve ratarske kulture na više od 70 odsto prinosa.

– Prinosi uljane repice i suncokreta bili su 1.100 kilograma po jutru, ječam i pšenica tri tone, a žetva kukuruza privedena je kraju sa 2,5 tona po hektaru – kaže Petrov.

Poljoprivrednici na severu Banata od ovogodišnjeg roda ne vide pozitivnu računicu. Teško je da se bilo šta planira, a klimatske promene su evidentne.

– Recimo, cena suncokreta je 45 dinara. Na ovu proizvodnju i uticaj suše prinosi su takvi da nemamo da pokrijemo troškove zakupa zemlje, semena, đubriva, nafte i hemijskih tretmana. Isti slučaj je i sa kukuruzom. Od 2,5 tona po hektaru, samo oko 130.000 dinara je naš ulog, plus sve ostalo – objašnjava Petrov.

Mita Ćurčin iz Kikinde navodi da je problem nastao u prethodnih četiri-pet godina. Ratari gube volju za rad, pa razmišljaju da se orijentišu na neke druge poslove.

– Prinosi nisu bili nikada gori. Zemljoradnici su dali maksimum, uključili smo dosta tehnologiju i znanje, ali je očigledno da to nije dovoljno. Ove godine posejao sam ječam, pšenicu, suncokret, kukuruz i uljanu repicu. Ni sa jednom od tih kultura nismo ostvarili prinos da imamo neki profit i u krajnjem slučaju da preživimo godinu – kaže Ćurčin.

Jedno od rešenja poljoprivrednici u Kikindi vide u korišćenju kanala za navodnjavanje koji su prazni. Na severu Banata po celom ataru iskopani su još u doba Marije Terezije, a da bi se ponovo priveli nameni, potrebna je potpora nadležnih. U doba velike suše možda bar ovaj predlog urodi plodom.