Iako je krajem prošle nedelje najavljivano pojeftinjenje goriva, promena cena biće moguća tek naredne sedmice. Neizvesno je da li će uopšte biti pojeftinjenja, jer je cena sirove nafte na svetskim berzama počela da raste.Trenutna promena je na ivici 3,5 odsto i ako dođe do poskupljenja nafte ili skoka dolara, moguće je i da ne bude pojeftinjenja goriva. Vozači mogu samo da se nadaju da do kraja ove nedelje ne dođe možda i do poskupljenja. Sa najavom uragana u Americi prošle nedelje “crno zlato” na svetskim berzama počelo je da poskupljuje.
Iako je krajem prošle nedelje najavljivano pojeftinjenje goriva, promena cena biće moguća tek naredne sedmice.
Neizvesno je da li će uopšte biti pojeftinjenja, jer je cena sirove nafte na svetskim berzama počela da raste.
- Trenutna promena je na ivici 3,5 odsto i ako dođe do poskupljenja nafte ili skoka dolara, moguće je i da ne bude pojeftinjenja goriva - objašnjeno nam je u Ministarstvu energetike.
Vozači mogu samo da se nadaju da do kraja ove nedelje ne dođe možda i do poskupljenja. Sa najavom uragana u Americi prošle nedelje “crno zlato” na svetskim berzama počelo je da poskupljuje.
Naši trgovci derivatima smatraju da je rano za bilo kakve prognoze, ali ukazuju da se na ovom primeru pokazalo kako je pomeranje vremenskog roka za presek cena sa 15 na 30 dana bilo pogrešno, jer bi do sada gorivo već pojeftinilo.
Naftaši smatraju da je bolje polako se pripremati za tržišno poslovanje i zalažu se za berzansko usklađivanje cena derivata, a ne prema ceni sirove nafte.
- U drugim tržišno orijentisanim zemljama cene se menjaju dnevno ili nedeljno, retko gde na dve nedelje - kaže Nebojša Atanacković, predsednik “AD Nafta”.
- I korekcije zavise pre svega od cena derivata, ali ne od sirove nafte.
U Ministarstvu energetike kažu da se razmatra i mogućnost usaglašavanja po principu “Mediterana”, odnosno da se naši cenovnici menjaju u odnosu na cene derivata u zemljama okruženja. I najavljeno otvaranje tržišta od 1. januara naredne godine neće ostaviti slobodu pumpadžijama da sami određuju cene, već će im država i dalje određivati maksimalne. Kako ističu u Ministarstvu energetike, i druge zemlje u kojima je otvoreno tržište i dalje određuju maksimalne cene kako se trgovci ne bi dogovarali.
Svi će imati mogućnost, kao i do sada, da prodaju po jeftinijim cenama. Ipak, posmatrajući dosadašnje poteze teško da će se tako nešto i dešavati. To se vidi na primeru uvoznog evrodizela koji je za minimum 15 dinara jeftiniji od maksimalne cene, a trgovci ga prodaju za maksimum šest dinara povoljnije.
Skupa proizvodnja
Osim akciza i poreza na dodatu vrednost koji u litri motornog benzina čine čak 65 odsto, a u dizelu oko 50, jedna od stavki je i proizvođačka cena derivata. Trgovci ukazuju i da bi i ona mogla da bude manja, a iz rafinerija NIS tvrde da je zastarela tehnologija glavni razlog skuplje proizvodnje. U Ministarstvu energetike tvrde da je NIS preporučeno da preispita prerađivačke cene posebno evrodizela gde ima i najviše prostora za sniženje.