Domaći ponuđači više nemaju nikakvu prednost prilikom konkurisanja na nekoj od raspisanih javnih nabavki u Srbiji. Naime, pravo da dobiju posao i sa 20 odsto skupljom ponudom od bilo koje strane ukinuto im je, prema dinamici koju predviđa CEFTA sporazum.U isto vreme, dok domaćim ponuđačima stiže ozbiljnija konkurencija iz inostranstva, kao dobra vest može se tumačiti to što firme iz Srbije sada, po istim uslovima kao da su domaće, mogu da konkurišu na tendere u regionu. Pitanje je, međutim, hoće li srpske firme ovu prednost i iskoristiti.
Domaći ponuđači više nemaju nikakvu prednost prilikom konkurisanja na nekoj od raspisanih javnih nabavki u Srbiji.
Naime, pravo da dobiju posao i sa 20 odsto skupljom ponudom od bilo koje strane ukinuto im je, prema dinamici koju predviđa CEFTA sporazum.
U isto vreme, dok domaćim ponuđačima stiže ozbiljnija konkurencija iz inostranstva, kao dobra vest može se tumačiti to što firme iz Srbije sada, po istim uslovima kao da su domaće, mogu da konkurišu na tendere u regionu.
Pitanje je, međutim, hoće li srpske firme ovu prednost i iskoristiti. Oni su se, bar sudeći prema podacima o rezultatima realizovanih javnih nabavki u prethodnim godinama, poprilično skoncentrisali na rad u matičnoj zemlji, odnosno u Srbiji.
Tako je, do sada, na sto javnih nabavki, u proseku samo jednu dobijao inostrani ponuđač. Inače, prema podacima Ministarstva finansija, u Srbiji postoji čak 12.000 redovnih naručioca i oko 80.000 do sada registrovanih ponuđača koji godišnje zaključe 250.000 ugovora u vrednosti od oko četiri milijarde evra.
- Upravo je jačanje konkurencije među ponuđačima neophodan uslov za zaključenje ugovora o javnoj nabavci bez diskriminacije - konstatuju u “Transparentnosti Srbija”.
- Mora se obezbediti da ponuđači imaju nesmetan pristup zaključenju ugovora na osnovu jednakog položaja u svim fazama postupka javne nabavke.
S druge strane, domaći ponuđači tvrde da imaju ozbiljne probleme u borbi da u Srbiji dobiju ozbiljnije poslove putem javnih tendera.
Jedna od prepreka je, kako kažu, uredba koju je Ministarstvo finansija donelo polovinom 2008. godine, a kojom se menja jedan od članova Zakona o javnim nabavkama. Njom je, naime, omogućeno da se za poslove koji se finansiraju kreditima EBRD, EIB, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija ne poštuju domaće tenderske procedure, nego one koje postavljaju te organizacije.
Zbog ekonomske krize, gotovo sve zemlje u okruženju donele su nova pravila kojima štite domaću privredu.
- U Sloveniji, recimo, strana firma koja želi posao, čak polovinu mora da ustupi domaćoj kompaniji, dok je u Hrvatskoj i Rumuniji potrebno da u svakom poslu koji se plaća iz budžeta domaća preduzeća budu angažovana sa bar 30 odsto - kažu domaći ponuđači.
Najčešće zloupotrebe
75 odsto - neopravdano objavljivanje hitne javne nabavke
15 odsto - nije obezbeđena adekvatna konkurencija
5 odsto - neprimeren rok za podnošenje ponuda
5 odsto - odugovlačenje postupka
Pregovori
Procene Uprave za javne nabavke govore da čak 25 odsto ukupnih godišnjih nabavki države budu sprovedene direktnim pregovorima bez objavljenog javnog poziva. Na taj način se, kako se pretpostavlja, iz budžeta dodatno odlije oko 800 miliona evra.