Gotovo četvrtina građana zemalja zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, pokazuju podaci iz izveštaja Svetske banke, zbog čega nadležni ocenjuju da bi bolje upravljanje globalnom radnom snagom moglo postati ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu.
Uz valjano upravljanje, i migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja. Doznake mogu, kako piše u izveštaju, da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata, a sa druge strane, povratak onih koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do „priliva mozgova” u zemlje porekla.
Da povratak talenata na ovdašnje tržište rada često predstavlja veliki izazov, smatra prof. dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije.
– To je tako jer se povratnici suočavaju sa krupnim teškoćama, kao što su korupcija, birokratija i nefleksibilno tržište rada. U Srbiji je u prethodnoj deceniji ostvaren vidan ekonomski napredak, o čemu svedoče visoke stope rasta BDP-a, priliva stranih direktnih investicija i smanjenje siromaštva. Tako, za mnoge kvalifikovane radnike, odluka da se vrate u matičnu državu u velikoj meri vođena je kombinacijom sumornih izgleda na razvijenim tržištima rada zapada i prilično optimističkih izgleda u matici – uveren je prof. Grečić.
On dodaje da put ka snažnijem prosperitetu ekonomija u usponu u velikoj meri zavisi od sposobnosti da privuku, zadrže lokalne talente i promovišu povratak obučene i obrazovane dijaspore. Ključ za sticanje i zadržavanje talenata je, ističe profesor, stvaranje lokalnog konteksta koji je povoljan za dalji prosperitet, koji se odnosi na pridržavanje pozitivnog sistema vrednosti koji je zasnovan na jakim institucijama.
Tržište rada nameće potrebu da domaće kompanije, u skladu sa ciljevima definisanih u Strategiji o ekonomskim migracijama Srbije za period od 2021. do 2027. godine, angažuju kvalifikovane i stručne radnike iz inostranstva.– Zbog toga bi više pažnje trebalo posvetiti srpskom iseljeništvu. Jer, povratak naših radnika perspektivniji je nego što je priliv stranih radnika, a priliv direktnih investicija dijaspore postojaniji nego što je priliv stranih direktnih investicija. Imigracije mogu popuniti radna mesta – dodaje on.
U izveštaju Svetske banke zemljama zapadnog Balkana preporučuje se da migracije maksimalno treba da iskoriste za unapređenje stanja, da usvoje razvoj programa obuke za sticanje veština i mobilnosti u partnerstvu sa odredišnim zemljama i proširivanje obima bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju. Svetska banka takođe ističe da je ključno i korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikupljanja podataka radi delotvornog upravljanja migracijama i usvajanja javnih politika.
– Prioriteti javnih politika treba da bude maksimalni razvoj institucija, vladavine prava, zdravstvene i socijalne zaštite, moralnih vrednosti, borbe protiv eksploatacije, kriminala i korupcije i efikasnost izvršne vlasti na najvišem nivou odgovornosti državne uprave. Tako shvaćene javne politike mogu biti odgovor na demografske izazove sa kojima se Srbija suočava – podvlači prof. Grečić.