Posle stručnih rasprava koje su trajale decenijama i velikog broja izrađenih studija, Beograd, čini se, nikada nije bio bliži dobijanju metroa.Posao vredan blizu milijardu evra dobiće francuske kompanije, čiji će zadatak biti i da preseku dva „čvora” oko kojih je do sada bilo najviše natezanja: kojom trasom će prolaziti prva linija podzemno-nadzemnog beogradskog metroa i gde će biti glavna stanica. Prilično je izvesno da će se francuski projektanti opredeliti za trasu od Ustaničke ulice do Ulice Aleksandra Dubčeka (Tvorničke) u Zemunu.
Posle stručnih rasprava koje su trajale decenijama i velikog broja izrađenih studija, Beograd, čini se, nikada nije bio bliži dobijanju metroa.
Posao vredan blizu milijardu evra dobiće francuske kompanije, čiji će zadatak biti i da preseku dva „čvora” oko kojih je do sada bilo najviše natezanja: kojom trasom će prolaziti prva linija podzemno-nadzemnog beogradskog metroa i gde će biti glavna stanica. Prilično je izvesno da će se francuski projektanti opredeliti za trasu od Ustaničke ulice do Ulice Aleksandra Dubčeka (Tvorničke) u Zemunu.
Ipak, valja sačekati poslednju reč stručnjaka kompanija „Ežis” i „Alstom”, kojima je poverena izrada projekta i master plana, o čemu će ugovor biti potpisan 1. septembra. Pred njima je između šest i dvanaest meseci rada na ovim i pratećim pitanjima, a čitav posao, vredan četiri miliona evra, platiće vlada Francuske u vidu donacije.
Beogradski metro biće nezavisan šinski sistem, a prema analizi koju su sačinili domaći stručnjaci, predviđeno je da ima tri linije i da mreža bude duga oko 36 kilometara, sa ukupno 55 stanica. Prva trasa od Ustaničke ulice do odredišta u Zemunu bila bi dugačka 15 kilometara i koštala bi oko 375 miliona evra, smatraju stručnjaci Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Za deonice bi bilo utrošeno oko 130 miliona evra (stari deo grada – 67 miliona, Novi Beograd – 63 miliona evra), za podzemne stanice i stajališta oko 170 miliona evra, novi most preko Save, namenjen isključivo prolasku kompozicija metroa, koštao bi 20 miliona evra, za izgradnju depoa u Novom Beogradu biće potrebno 17 miliona evra, dok bi za napajanje električnom energijom, za signalizaciju i komunikacije bilo utrošeno više od 38 miliona evra.
Linija 1 (Ustanička – Aleksandra Dubčeka), duga 15 kilometara, gradila bi se u dve etape. Prvo bi trebala da bude izgrađena trasa od Ustaničke ulice do Ulice Aleksandra Dubčeka, a posle toga bi se nastavila izgradnje te linije do Bloka 45. Kompozicije metroa bi se, u proseku, kretale brzinom od 28,2 kilometara na sat, što znači da će za prevaljivanje puta od prve do poslednje stanice biti potrebno 26 minuta. Budućim putnicima od Ustaničke ulice do Trga Republike biće potrebno 12 minuta, a od Vukovog spomenika do Ulice Aleksandra Dubčeka 17 minuta.
U zavisnosti od predloga francuskih stručnjaka, ali i dogovora sa predstavnicima grada, biće odlučeno i gde će biti glavna stanica metroa. Kandidati su Trg Nikole Pašića i Trg Republike, s tim što ova druga lokacija ima blagu prednost.
Metro će prilično promeniti strukturu i „krvnu sliku” ostalih segmenata javnog gradskog prevoza. Najveća promena je izmeštanje autobuskog terminusa sa Zelenog venca, a Brankov most bio bi osetno rasterećen.
Kada je reč o podzemnim „tubama” kojima će se kretati kompozicije metroa, gotovo je sigurno da će se pribeći takozvanom plitkom ukopavanju, za razliku od nekadašnjih poniranja metroa na 30 do 40 metara ispod zemlje.
Inače, prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je još 1972. godine, s pečatom tadašnje Direkcije za metro. Godinu dana kasnije, formiran je Sektor za metro koji je 1982. u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa zaokružio idejna arhitektonska i inženjerska rešenja za prvu etapu gradnje. Raspisan je i samodoprinos za unapređenje javnog gradskog saobraćaja. Od izgradnje metroa odustalo se posle samo tri godine, kada je lansiran plan „Tramvaj za 21. vek”, prema kome je gradski saobraćaj počivao na osovini automobili–tramvaji gradskog saobraćaja. Ideju o izgradnji metroa ponovo je pokrenuo 1997. godine gradonačelnik Zoran Đinđić, a početkom 2000. u opticaj je ušla ideja o izgradnji lakog šinskog sistema.