Investicije - Srbija

Strane ulagače najviše auto-industrija zanima

Dve milijarde dolara stranih investicija Srbija bi mogla ove godine da inkasira, pod uslovom da se okonča prodaja „Telekoma”, kao i dugonajavljivani dolazak „Ikee”. Ubedljivo najviše interesovanja stranaca ima za automobilsku industriju, ali i tekstilnu i elektronsku. Svaki dolar ili evro stranih investicija u Srbiju je dobrodošao jer i te kako pozitivno utiče na nivo deviznih rezervi.

Od početka godine, za pet meseci, prema podacima Privredne komore Srbije, strana direktna ulaganja u Srbiju iznosila su 396,8 miliona evra. Najviše ih je bilo u martu - 129,5 miliona i januaru - 122,1 milion evra.

- Pretežan deo ostvarenih stranih direktnih investicija ostvaren je iz zemalja Evropske unije, što ukazuje i dalje na značajnu ulogu evropskih investitora u 2010. Najviše je ulaganja u prerađivačkoj industriji i finansijama, a slede poslovi sa nekretninama, trgovina na malo i veliko i saobraćaj - kaže Ivan Jakšić, direktor za informisanje u Privrednoj komori Srbije.

Ohrabruje to što SIEPA, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, trenutno vodi oko 80 projekta potencijalnih stranih investitora. Međutim, ne može se sa sigurnošću tvrditi da će svi oni ove godine biti i realizovani, jer je ponekad potrebno da prođe i do dve godine od najave investitora do početka proizvodnje. Ima i drugih primera, kao što je slučaj sa južnokorejskom „Jurom”, koja je za samo nekoliko meseci pokrenula proizvodnju kablova za automobile u Rači, a planira i izgradnju fabrike u Nišu koja bi uposlila 1.500 ljudi.

- Najveći deo projekta je iz automobilske i tekstilne industrije. Dolazak „Fijata” privukao je veliki broj potencijalnih ulagača dobavljača iz automobilskog sektora. Takođe, puno je projekata i iz elektronske industrije. Ostvarenje plana stranih ulaganja u 2010. najviše zavisi od prodaje „Telekoma - Srbija“, ali i realizacije planova za modernizaciju postrojenja Naftne industrije Srbije, rekonstrukciju pogona „Zastave“ u Kragujevcu i tendera za gradnju blokova u dve termoelektrane - kaže Miloš Ćurčin, predstavnik za odnose sa javnošću SIEPE.

Sektor auto-industrije, kada je reč o stranim investicijama, bez premca je. Tako je u Nišu prošlog meseca potpisan sporazum sa „Dajtekom”, zahvaljujući kojem će biti otvoreno 400 novih radnih mesta. Iz fabrike u Nišu koja bi trebalo da bude završena do sredine 2011. snabdevaće se klijenti „Dajteka” kao što su „Mercedes”, „Reno”, „Dženeral motors” i „Fijat”. Najveći deo komponenata namenjen je za izvoz, dok će 40 odsto proizvodnje ići u kragujevačku fabriku „Fijat automobili Srbija”. U Svilajncu nemački „Rojm”, koji proizvodi auto-delove, završava svoju fabriku koja bi u oktobru trebalo da počne s radom. Ovaj grad je i multinacionalna kompanija „Panasonik” izabrala za proizvodnju elektronike.

Više je razloga zašto je stranim ulagačima Srbija interesantna za ulaganja, uprkos krizi. Osim geografskog položaja i konkurentske cene radne snage, na prvom mestu su sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima potpisane za Rusijom, Belorusijom, Evropskom unijom, kao i državama CEFTE i EFTE. Uskoro bi trebalo da stupi na snagu i sporazum sa Turskom.

Efekte je dala i Uredba o investicijama, kojom je predviđena bespovratna pomoć stranim i domaćim investitorima po novootvorenom radnom mestu od 2.000 do 10.000 evra u zavisnosti od sfere industrije.

- Od juna 2006. investitorima je podeljeno 47,3 miliona evra, što je doprinelo ulaganjima vrednim više od 600 miliona evra, a tako je otvoreno više od 17.000 novih radnih mesta. Do sada je bilo deset krugova za prijavu investitora, a u toku je jedanaesti krug, a rok za prijavu je 27. avgust - ističe Ćuričin.

U slučaju da se ove godine Srbija ne dobije novac od prodaje „Telekoma”, kao i da „Ikea” ne investira, moglo bi da se slije od milijardu do milijardu i trista miliona evra. Krajem godine, kako kaže ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku, uobičajeno su intenzivnija ulaganja.

- Srbija ima i druge prilive, kao što su doznake i penzije iz inostranstva. Ukupno tekući transferi iznose oko tri milijarde evra, a očekuje se da spoljnotrgovinski minus bude nešto preko pet milijardi evra u 2010. Rezultat, ukoliko ne bude dolaska stranog investitora u „Telekom“, kao i „Ikee“, a imajući u vidu razduživanje preduzeća i banaka po osnovu kratkoročnih dugova, jeste taj da će se i dalje nastaviti trošenje deviznih rezervi - ukazuje Nikolić.