Poljoprivreda - Srbija

Agrar čuva standard

Čitava borba sa inflacijom u Srbiji počinje i završava se na njivi.

Dok javna preduzeća čak i bez realnih razloga, redovno traže povećanje cena svojih usluga, a prerađivači i trgovci bez kontrole određuju svoju zaradu, samo poljoprivrednik u Srbiji ne može sam da formira cenu svog proizvoda. Tako pojeftinjenja postoje samo u agraru. I upravu se tu otvara prostor za odbranu dinara i standarda građana Srbije.

Sa druge strane, od države poljoprivrednici mogu da očekuju skromnu podršku. Tu su subvencije koje su nedovoljne i najmanje u Evropi, ali i krediti. Ipak, poljoprivrednicima se često na račun stavlja da su odgovorni za poskupljenja osnovnih životnih namirnica. U lancu od njive do trpeze, međutim, naglašavaju poljoprivrednici, više „karika“ uzima kajmak.

- Radimo i na svoju štetu, a niko ni ne pomišlja da i mi, proizvođači jeftine hrane treba od nečega da živimo - kaže Stanko Trninić, iz Futoga, koji se bavi proizvodnjom povrća, kupusa, krompira, karfiola...

- Svi se hvale time što cene hrane padaju, ali, niko i ne pomišlja na to da se i proizvođači hrane moraju nekako izboriti sa takvim trendom.

Tako Trninić kupus prodaje po pet dinara za kilogram, a ova cena ne pokriva mu ni pola troškova gajenja, jer je morao da uloži u obradu zemlje, kvalitetno seme, zaštitu, zalivanje, a na kraju i na berbu kupusa i njegovo pakovanje u vreće.

- Pominje se izvoz, ali, mislim da bi za nas spas bio jak domaći kupac, koji ima veliku platežnu moć - kaže Trninić.

- Takvih, međutim, nema, pa smo prisiljeni da naše proizvode prodajemo po ceni koja je nikakva, pošto je u sezoni ponuda velika. Nakupci su nekada prolazili kroz sela, i punili kamione bez problema, a ja sada, da bi prodao kupus, moram da molim nakupca da dođe. I onda, ne kupi pun kamion, već mi traže po 10 ili 20 džakova, pošto ni oni ne mogu da rasprodaju...

Socijalni mir

Milorad Orihan iz Kucure se bavi ratarstvom na oko 30 hektara. Gaji pšenicu, soju i kukuruz.

- I dalje se preko nas malih poljoprivrednika kupuje socijalni mir - kaže Orihan.

- Prodajemo samo onda kad možemo, po ceni koju neko drugi odredi, i svake se godine nadamo da će biti bolje.