Srpski agrar je veliki potencijal za investiranje, ali nedovoljno iskorišćen i zanemaren. Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine, ipak, najavljuju velika ulaganja. Poljoprivreda će privući onoliko investicija koliko u zemlji bude obezbeđeno dobrih projekata i uslova za investiranje. Najviše se isplati investirati u one sektore koji donose najveći prihod po hektaru i one koje možemo preraditi u prehrambenoj industriji, dodati im vrednost i tek onda ih izvoziti. To znači da se može investirati u sve sektore, od povrtarstva, voćarstva do industrijskih proizvoda visoke faze obrade. U Srbiji mora posebno da bude poklonjena pažnja unapređenju stočarstva, jer je nesklad između biljne i stočarske proizvodnje na uštrb ove druge, neodrživ za ukupan poljoprivredni razvoj zemlje. Potencijalnim investitorima treba ponuditi uređenije zemljišne komplekse i povoljnije uslove za ulaganja u agrar koji postoje u drugim delatnostima.
Srpski agrar je veliki potencijal za investiranje, ali nedovoljno iskorišćen i zanemaren. Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine, ipak, najavljuju velika ulaganja.
Poljoprivreda će privući onoliko investicija koliko u zemlji bude obezbeđeno dobrih projekata i uslova za investiranje. Najviše se isplati investirati u one sektore koji donose najveći prihod po hektaru i one koje možemo preraditi u prehrambenoj industriji, dodati im vrednost i tek onda ih izvoziti, rekao je predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić. To znači da se može investirati u sve sektore, od povrtarstva, voćarstva do industrijskih proizvoda visoke faze obrade.
U Srbiji mora posebno da bude poklonjena pažnja unapređenju stočarstva, jer je nesklad između biljne i stočarske proizvodnje na uštrb ove druge, neodrživ za ukupan poljoprivredni razvoj zemlje.
Potencijalnim investitorima treba ponuditi uređenije zemljišne komplekse i povoljnije uslove za ulaganja u agrar koji postoje u drugim delatnostima. Takođe, treba ponuditi povoljnje uslove ne samo prema zaposlenom već i prema procentu smanjenja neobrađenih oraničnih površina kojih je u Srbiji, kako je rekao Ševarlić, između 210.000 i 450.000 hektara, površina koja je dva i po puta veća nego što u Sloveniji ima ukupno oranica.
Sa druge strane ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović, rekao je da su u planu velike investicije u unapređenje sistema navodnjavanja za šta je potrebno između četiri i pet milijardi evra.
Planirano je da u naredne četiri godine u taj sistem bude uključeno više od milion hektara zemljišne površine, što košta oko 1,3 milijarde evra. Ukupan projekat koji podrazumeva primarnu i sekundarnu mrežu kanala i navodnjavanje košta između četiri i pet milijardi evra. Srbija u toku godine izgubi oko 1,5 milijardi evra zbog lošeg sistema navodnjavanja.
Ministar Petrović je naveo da Srbija ima i veliki potencijal u proizvodnji biomase, a uskoro se očekuju mere koje bi omogućile da proizvodnja tog izvora energije bude povećana za 70.000 tona.
Ovogodišnji agrarni budžet od 300 miliona evra, iako veći od ranijih, tri-četiri puta je manji nego što bi trebalo da bude. U 2010. i 2011. godini agrarni budžet je bio 200 miliona evra, što nije bilo dovoljno "ni za vodu poljoprivrednicima", dodao je Petrović.
Petrović je očekuje da će u narednom periodu posvetiti više pažnje srpskom agraru.