Poljoprivreda - Srbija

Bolji dani za stočarstvo

Da bi još više izvozili, država će najavljenim subvencionisanim kreditima podržati pre svega stočare. Trebalo bi da pravilnici koji su neophodni za primenu te uredbe budu gotovi danas, najavljuje resorni ministar.

U prva tri meseca ove godine, iz Srbije je izvezeno poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 607 miliona dolara, što je 45 procenata više nego u prvom kvartalu prošle godine. Ostvaren je suficit od 333 miliona dolara.

Uzgajivači svinja koji izlažu na novosadskom sajmu kažu da ih najave države o pomoći stočarstvu ohrabruju, ali da ipak čekaju da se donesu neophodni pravilnici i uredbe o subvencijama. Uz to, potrebno je, kažu, urediti tržište.

"Ne može kukuruz da bude 22 dinara, a kilogram svinje 100. Po tim cenama morale bi da budu bar 170 dinara", kaže uzgajivač svinja Petar Guljaš.

Peter Čorba, čije krave već godinama odnose titulu šampiona na sajmu, kaže da bi bolji dani u stočarstvu mogli da uslede, kada bi poljoprivrednici unapred znali šta ih čeka, što se tiče cena i subvencija.

Resorni ministar najavljuje da će država u narednom periodu učiniti sve da zaštiti tržište i obezbedi predvidive uslove poslovanja.

Podseća da je Srbija prošle godine izvezla ogromne količine kukuruza, ali i da bi zemlja bila bogatija da je taj kukuruz upotrebljen kao stočna hrana i pretvoren u meso i mleko, da smo i njih preradili i prodali kao proizvode prehrambene industrije širom sveta.

Ministar poljoprivrede Dušan Petrović najavljuje i drugačiju ulogu Robnih rezervi posle rešavanja problema dugovanja.

"Posle tog momenta, Robne rezerve će biti kreditno sposobne i kapacitet za intervenciju na tržištu biće višestruko veći nego sada", kaže Petrović.

Poljoprivrednici iz Vojvodine mogu da računaju na dodatne kredite iz pokrajinskog Fonda za razvoj.

"Mi smo 12,3 milijarde usmerili u poljoprivredu preko fonda, koji je atraktivan zbog toga što su kamatne stope najniže u Evropi i kreću se od 2,8 do 4,2 odsto, a kreditne linije su koncipirane da traju pet godina uz grejs period od godinu, odnosno dve godine", kaže predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, objasnivši da je zbog toga velika potražnja.

U Srbiji trenutno na tri hektara dolazi po jedno grlo, a da bismo više zaradili i bolje živeli potrebno je da taj odnos bude 1 prema 1. To znači da bi stočarstvo trebalo da zauzme 60 odsto proizvodnje, što i jeste cilj kojem država teži.