Gajenje borovnice predstavlja veliki potencijal Srbije, koja bi ukoliko se poveća površina pod zasadima, mogla da postane jedan od vodećih proizvođača tog voća u Evropi. Borovnica se kod nas gaji šest godina i trenutno je pod zasadima oko 90 hektara. Srbija bi mogla da postane jedan od vodećih proizvođača "plodova zdravlja" u Evropi ukoliko se nastavi trend povećanja površina pod zasadima i to na godišnjem nivou od 50 hektara. To su male površine kada se poredi sa evropskim i svetskim okvirima, a Španija sa 500 hektara zasada jedan je od lidera u proizvodnji borovnica u EU. Srpski proizvođači borovnice su u prednosti u odnosu na poljske, nemačke ili španske. Prednost se ogleda u tome što domaća borovnica dospeva na berbu posle španske, a pre borovnice iz poljske i nemačke, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržistu.
Gajenje borovnice predstavlja veliki potencijal Srbije, koja bi ukoliko se poveća površina pod zasadima, mogla da postane jedan od vodećih proizvođača tog voća u Evropi, izjavio je danas predsednik Nacionalnog udruženja "Srpska borovnica" Aleksandar Leposavić.
Borovnica se kod nas gaji šest godina i trenutno je pod zasadima oko 90 hektara, rekao je Leposavić i dodao da bi Srbija mogla postati jedan od vodećih proizvođača "plodova zdravlja" u Evropi ukoliko se nastavi trend povećanja površina pod zasadima i to na godišnjem nivou od 50 hektara.
To su male površine kada se poredi sa evropskim i svetskim okvirima, rekao je on i ukazao da je Španija sa 500 hektara zasada jedan od lidera u proizvodnji borovnica u EU.
Srpski proizvođači borovnice su u prednosti u odnosu na poljske, nemačke ili španske, kazao je Leposavić novinarima i dodao da se prednost ogleda u tome što domaća borovnica dospeva na berbu posle španske, a pre borovnice iz poljske i nemačke, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržistu.
"Visoke izvozne i cene borovnice na domaćem tržištu - od pet do devet evra po kilogramu, i količine koje se mogu proizvesti u Srbiji su i potencijal za izuzetno visok devizni priliv", rekao je on.
Interesovanje i u Rusiji
Proizvodnja borovnica u Srbiji ima dobru perspektivu, dobro se plasira na tržišta Austrije, Holandije i Nemačke, kazao je predsednik udruženja i dodao da i u Rusiji postoji interesovanje za srpskom borovnicom.
Ove godine domaći proizvođači očekuju prinose od 10 do 15 tona po hektaru, što bi značilo bruto-prihod od 45.000 evra po hektaru.
Leposavić je ukazao da problem za širenje i intenziviranje proizvodnje borovnice u Srbiji predstavljaju prilično skupe sadnice koje se uvoze, zbog čega početna investicija za podizanje zasada dostiže i do 25.000 evra.
Predsednik udruženja je izrazio žaljenje što su proizvođači borovnice u Srbiji uglavnom "prepušteni sami sebi" i što visina državnih podsticaja "nije dovoljna". Dodao je i da u Srbiji ne postoji kultura potrošnje borovnice.
Koordinator projekta "Svetska - srpska borovnica" Dragan Milosavljević ukazao je na to da srpska borovnica, koja ima isti kvalitet kao i svetska nije dovoljno prepoznata na domaćem tržištu.
Milosavljević je ukazao i na neophodnost pravilnog targetiranja tržišta kako bi bili ostvareni dobar plasman i zarada.