Dani velikih skokova cene pšenice su, kako procenjuju stručnjaci, ostali za nama. Tržište je intervencijom iz Robnih rezervi stabilizovano, i ta pšenica se prodaje za 20 dinara po kilogramu, ali, samo mlinarima. Cena na slobodnom tržištu je za dinar, pa i dinar i po viša. Kolebanje ove cene, kažu upućeni, može da izazove samo negativna procena ovogodišnjeg roda najvažnije žitarice. Agronomi ističu da pšenica dobro napreduje i da joj kišni dani u aprilu „idu naruku“. U Srbiji je, inače, prošle jeseni pšenicom zasejano oko 480.000 hektara, a stanje pšenice je, posebno u centralnoj Srbiji, zbog kasne setve, suše i loših vremenskih uslova u samom startu vegetacije, nešto lošije nego u ovom periodu prošle godine. U Vojvodini je stanje ipak drugačije.
Dani velikih skokova cene pšenice su, kako procenjuju stručnjaci, ostali za nama.
Tržište je intervencijom iz Robnih rezervi stabilizovano, i ta pšenica se prodaje za 20 dinara po kilogramu, ali, samo mlinarima. Cena na slobodnom tržištu je za dinar, pa i dinar i po viša. Kolebanje ove cene, kažu upućeni, može da izazove samo negativna procena ovogodišnjeg roda najvažnije žitarice. Agronomi ističu da pšenica dobro napreduje i da joj kišni dani u aprilu „idu naruku“.
U Srbiji je, inače, prošle jeseni pšenicom zasejano oko 480.000 hektara, a prema rečima Srbislava Denčića, rukovodioca Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, stanje pšenice je, posebno u centralnoj Srbiji, zbog kasne setve, suše i loših vremenskih uslova u samom startu vegetacije, nešto lošije nego u ovom periodu prošle godine.
- U Vojvodini je stanje ipak drugačije - kaže Denčić.
- Većina njiva izgleda solidno, biljke su ušle u period vlatanja, kada im je vlaga izuzetno potrebna, a nje, srećom, ima dovoljno. Dobro je i što temperature vazduha nisu previsoke, pošto bi, u slučaju temperatura od 25 i više stepeni, pšenica naglo izrasla, a stabljika bi ostala duga i slaba.
Vukosav Saković, iz udruženja „Žita Srbije“, ocenjuje kako pšenice za potrebe naše zemlje ima dovoljno, i da ćemo, bez problema, i sa većim zalihama nego što je to uobičajeno, dočekati žetvu.
- Sada, i pored dve cene, imamo situaciju da odnosi ponude i tražnje regulišu tržište - kaže Saković.
- Tražnja pšenice je, posle intervencije, relativno mala, i izvoz je nešto sporiji nego što se očekivalo, tako da će Srbija, prema procenama, u žetvu ući sa prelaznim zalihama od oko 200.000 tona žita, a to je znatno više nego ranijih godina.