U Srbiji će, kako procenjuju stručnjaci, ove godine, na 6.137 hektara, biti proizvedeno oko 10.000 tona duvana. Suša je, naime, smanjila masu lista, tako da je po hektaru ubrano oko 1,7 tona duvana, nešto manje nego prošle godine, kada je prinos bio dve tone po hektaru. Proizvodnjom duvana, bavi se i Nedeljko Kotur iz Golubinaca. Duvan proizvodi za kompaniju „Japan tobako internacional“, koja je vlasnik fabrike cigareta u Senti. Ovih dana, u 11 sušara, privodi kraju sušenje duvanskih listova, koje je, uz angažovanje tridesetak sezonskih radnika, ubrao na oko 40 hektara. Suša je uzela danak, tako da po hektaru ima između 15 i 20 odsto manje prinosa nego lane. Još nije podvukao crtu, pošto čeka da se završi sušenje poslednje „ture“ u sušarama, pa da vidi koliko su „skidali“ sa hektara. Bilo bi, naravno, bolje da je prinos veći, ali, protiv suše, koja je stanjila listove, a samim tim im i smanjila klasu, nisu mogli mnogo da učine. Cena duvana nije loša, kilogram prve klase plaćan je 2,40 evra...
U Srbiji će, kako procenjuju stručnjaci, ove godine, na 6.137 hektara, biti proizvedeno oko 10.000 tona duvana.
Suša je, naime, smanjila masu lista, tako da je po hektaru ubrano oko 1,7 tona duvana, nešto manje nego prošle godine, kada je prinos bio dve tone po hektaru.
Proizvodnjom duvana, bavi se i Nedeljko Kotur iz Golubinaca. Duvan proizvodi za kompaniju „Japan tobako internacional“, koja je vlasnik fabrike cigareta u Senti. Ovih dana, u 11 sušara, privodi kraju sušenje duvanskih listova, koje je, uz angažovanje tridesetak sezonskih radnika, ubrao na oko 40 hektara.
- Suša je uzela danak, tako da po hektaru imamo između 15 i 20 odsto manje prinosa nego lane - kaže Kotur.
- Još nisam podvukao crtu, pošto čekam da se završi sušenje poslednje „ture“ u sušarama, pa da vidim koliko smo „skidali“ sa hektara. Bilo bi, naravno, bolje da je prinos veći, ali, protiv suše, koja je stanjila listove, a samim tim im i smanjila klasu, nismo mogli mnogo da učinimo. Cena duvana nije loša, kilogram prve klase plaćan je 2,40 evra...
Suša je, kako napominju stručnjaci, za proizvodnju duvana u Srbiji manji problem. Daleko više ih brine to što već godinama izostaje državna podrška ovoj profitabilnoj grani.
Srbija, naime, kako upozorava Đorđo Radojičić, predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača duvana PKS sa 10.000 tona duvana podmiruje tek trećinu potreba, a na duvanskim poljima zapošljava oko 6.000 radnika.
- Državne vlasti, kao da već godinama ne žele da vide da je duvan izvozna i profitabilna kultura - ogorčen je Radojičić.
- Samo do pre nekoliko godina, na njivama u Srbiji se proizvodilo 28.000 tona duvana, ali, loš odnos države prema proizvođačima ugasio je i mnoge prerađivače, pa je od nekadašnjih 25 velikih proizvođača duvana opstalo samo njih pet.
Subvencije u komšiluku
Radojičić, takođe, napominje da bi, kada bi imali iste uslove proizvodnje kao i okolne zemlje, koje, umesto po hektaru, subvencionišu proizvodnju po kilogramu duvana, u proizvodnji ove industrijske biljke posao bi lako moglo da nađe još 10.000 radnika, i a da se proizvodnja u Srbiji udvostruči.