Poljoprivreda - Srbija

Država zaustavila poskupljenje pšenice

Odluka države da interveniše pšenicom iz robnih rezervi zaustavila je rast cene ove žitarice. Hlebno žito se sada na tržištu nudi po 22 dinara po kilogramu, a pre državne intervencije prodavalo se i po 22,5 dinara po kilogramu.

Država je, podsećanja radi, donela uredbu po kojoj namerava isključivo mlinarima da proda najviše do 50.000 tona hlebnog žita po ceni od 20 dinara. Uslov da neki mlin može da kupi državnu pšenicu je da brašno od te sirovine prodaje po 27 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da ova intervencija državnom pšenicom ograničenom krugu kupaca nije mnogo oborila cenu. Veći efekat bi se postigao da je bila ponuđena ne samo mlinarima, već i trgovcima i izvoznicima.

– To što je država mlinarima dala isključivo pravo za kupovinu može se razumeti kao želju da ovom intervencijom jeftinija pšenica ne dođe u ruke izvoznika, ali nije delotvorna s gledišta obaranja cene – kaže Saković.

Po njemu država ima i druge načine da interveniše, a to je da zameni pšenicu prošlogodišnjeg roda s onom iz ovogodišnjeg i tako poveća ponudu na tržištu.

Ovogodišnja specifičnost je da država ima veće količine hlebnog žita nego obično, ali i da je naša pšenica znatno skuplja od svetske.

Trenutno pšenice nema dovoljno na tržištu, a s druge strane ceo višak iznad domaćih potreba je u vlasništvu države. To praktično znači da će država, sve do nove žetve, svojim odlukama, odnosno intervencijama, diktirati cenu pšenice. Saković procenjuje da je mlinarima do sada prodato oko 20.000 tona pšenice i da će nakon što se potroši kvota od 50.000 tona morati da usledi još jedna državna intervencija.

Otkud državi toliko pšenice?

– Država ne saopštava o kojim se količinama radi. Kupila je 100.000 tona u žetvi. Dužnici su se razdužili, u jesenjoj setvi menjala je pšenicu za seme i đubrivo i nakupila je količine koje mogu da utiču na tržišna kretanja – kaže Saković.

Uzrok visoke cene hlebnog žita nije u izvozu, jer je on poslednjih meseci simboličan, već u maloj ponudi, objašnjava ovaj stručnjak. Zbog toga se cena na tržištu formira kao da smo uvoznici, a ne izvoznici.

– Mereno izvoznom cenom mi imamo jednu od najskupljih pšenica u svetu. Posle lanjske žetve cena je bila znatno veća od konkurencije, ali je pad dinara tu razliku smanjio. I pored toga naša pšenica je skuplja od mađarske. To je posledica ponude i tražnje i toga što je sav višak završio u robnim rezervama – kaže Saković.

Država je na tržištu intervenisala i kukuruzom i to sa 50.000 tona po ceni od 18 dinara za kilogram. Kako je ta cena približna tržišnoj, za kukuruz iz robnih rezervi i nema velikog interesa niti je državna intervencija uticala na pad cene.