Fond za razvoj Vojvodine odobrio je u 2011. godini 50 kredita za dugoročno finansiranje poljoprivredne proizvodnje u ukupnoj vrednosti 80,7 miliona dinara. Od početka godine se, pored odobrenih, još 45 kreditnih zahteva nalazi u postupku odobravanja. Za kredite mogu konkurisati vlasnici registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini i to za nabavku mehanizacije i opreme, uvođenje sertifikacije, izgradnju, opremanje i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje, skladišta i objekata za stočarsku proizvodnju. Kredit se može uzeti u iznosu od 200.000 dinara do 10 miliona dinara, sa rokom vraćanja od pet godina i periodom mirovanja od godinu ili dve godine. Kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 2,8 odsto za kredite obezbeđene garancijom ili menicama, odnosno 4,2 odsto za kredite obezbeđene hipotekom.
Fond za razvoj Vojvodine odobrio je u 2011. godini 50 kredita za dugoročno finansiranje poljoprivredne proizvodnje u ukupnoj vrednosti 80,7 miliona dinara, saopštili su danas predstavnici tog Fonda.
Kako je rečeno na konferenciji za novinare na 78. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, od početka godine se, pored odobrenih, još 45 kreditnih zahteva nalazi u postupku odobravanja.
Za kredite mogu konkurisati vlasnici registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini i to za nabavku mehanizacije i opreme, uvođenje sertifikacije, izgradnju, opremanje i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje, skladišta i objekata za stočarsku proizvodnju.
Kredit se može uzeti u iznosu od 200.000 dinara do 10 miliona dinara, sa rokom vraćanja od pet godina i periodom mirovanja od godinu ili dve godine.
Kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 2,8 odsto za kredite obezbeđene garancijom ili menicama, odnosno 4,2 odsto za kredite obezbeđene hipotekom.
Predsednik Vlade Vojvodine i Upravnog odbora Fonda Bojan Pajtić rekao je novinarima nakon potpisivanja kreditnih ugovora da je ovo najpovoljniji vid finansiranja poljoprivredne proizvodnje, jer su kamatne strope najniže na tržištu.
"Do sada smo 12,3 milijarde dinara usmerili u našu poljoprivredu preko ovog fonda. Fond je značajan zbog toga što ima najniže kamate u Evropi i velika je tražnja poljoprivrednika za kredite ovog fonda, čak i uslovima svetske krize", rekao je Pajtić.
Austrija sledeće godine zemlja partner Poljoprivrednog sajma
Dodao je da je veoma važno da, pored razvojnih institucija, Srbija ima i Međunarodni poljoprivredni sajam, koji je jedna od tri najveće manifestacije te vrste u Evropi.
"Sa velikim zadovljstvom mogu da kažem da se broj izlagača na Poljoprivrednom sajmu ove godine za 15 odsto povećao u odnosu na lane, a da je broj posetilaca povećan za 25 odsto", rekao je predsednik pokrajinske Vlade.
Pajtić je danas potvrdio da je sa ambasadorom Austrije u Srbiji Klemensom Kojom dogovoreno da Austrija sledeće godine bude zemlja partner Poljoprivrednog sajma.
"Do sada su sve tri zemlje partneri bile članice EU i to ide u prilog tome koliko je Poljoprivredni sajam i na evropskom nivou značajna manifestacija i koliko Srbija može da računa na partnerstvo i saradnju sa evropskim državama", ocenio je Pajtić.
Austrijski ambasador je rekao da prihvatanje partnerstva za 79. Međunarodni poljoprivredni sajam ide u prilog tradicionalno dobrih bilateralnih i ekonomskih odnosa dve zemlje.
"Drago mi je da ovim činom na jedan specifičan način pokazujemo i da smo posvećeni tome da pomognemo proces evropskih integracija Srbije", rekao je Koja.
Austrijska podrška Srbiji na putu ka EU
Srbija je mnogo učinila u procesu evropskih integracija i ima velike izglede da do kraja godine dobije status kandidata za člana EU, rekao je večeras ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja.
On je dodao da zvanični Beč zdušno podržava Srbiju na njenom evropskom putu, ističući da će ona u Evropskoj uniji (EU) zauzeti važno mesto "a mi ćemo joj pomoći da, kojim slučajem, ne učini neki korak unazad".
Koja je učestvovao na konferenciji za novinare u “Alaskoj barci” u Novom Sadu, posvećenoj austrijskoj poljoprivredi i saradnji Austrije i Srbije u oblasti agrara.
Skup je održan u okviru 78. međunarodnog poljoprivrednog sajma na kojem učestvuje i Austrija, koja će iduće godine, kako je danas
Prema rečima saradnice u Ministarstvu poljoprivrede Austrije Edit Klauzer gotovo polovinu proizvodnje alpske države u agraru čini proizvodnja mleka, mlečnih proizvoda i goveđeg mesa.
“Naša iskustva u stočarstvu ćemo vrlo rado preneti srpskim partnerima, a imamo šta da kažemo i o proizvodnji zdrave, organske hrane, koja se gaji na čak 18 odsto obradivih površina”, dodala je gospođa Klauzer, koja je ujedno i šefica Odeljenja za agrar i nutricionizam.
U aktivnu saradnju sa srpskim firmama želi da se uključi i Austrijski agrarni klaster (ACC), koji čini 14 kompanija u toj oblasti, saopštio je predsednik ACC Anton Vagner.