Golubinci – najveće plantaža duvana u Srbiji

Bez autora
Aug 28 2011

Atar Golubinaca, sela nedaleko od Inđije, lako se prepoznaje, čak i iz aviona. Kako i ne bi, kada u njemu gotovo 1.000 hektara zauzimaju njive s duvanom, industrijskom biljkom širokih listova, koja poslednjih godina postaje simbol ovog pomalo uspavanog sremačkog sela. Sa 1.000 hektara pod duvanom, Golubinčani su, bez konkurencije, najveći proizvođači ove industrijske biljke u Srbiji, čija je berba poslednjih dana u jeku. Duvan, sorte virdžinija je, gotovo neverovatno, sa „osvajanjem“ Golubinaca počeo pre nepunih dvadesetak godina. Do tada, u Sremu se ova biljka skoro i nije gajila. Ratni vihor doneo je u Golubince poljoprivrednike iz Slavonije, koji su sa sobom poneli i svoj izuzetno profitabilan usev. Sada se uzgojem ove industrijske biljke bavi gotovo 200 domaćinstava, koja će kupcima - kompanijama koje se bave preradom duvana, isporučiti više od 2.000 tona suvog duvanskog lista.

Golubinci – najveće plantaža duvana u SrbijiAtar Golubinaca, sela nedaleko od Inđije, lako se prepoznaje, čak i iz aviona. Kako i ne bi, kada u njemu gotovo 1.000 hektara zauzimaju njive s duvanom, industrijskom biljkom širokih listova, koja poslednjih godina postaje simbol ovog pomalo uspavanog sremačkog sela.

Sa 1.000 hektara pod duvanom, Golubinčani su, bez konkurencije, najveći proizvođači ove industrijske biljke u Srbiji, čija je berba poslednjih dana u jeku.

Duvan, sorte virdžinija je, gotovo neverovatno, sa „osvajanjem“ Golubinaca počeo pre nepunih dvadesetak godina. Do tada, u Sremu se ova biljka skoro i nije gajila. Ratni vihor doneo je u Golubince poljoprivrednike iz Slavonije, koji su sa sobom poneli i svoj izuzetno profitabilan usev.

Sada se uzgojem ove industrijske biljke bavi gotovo 200 domaćinstava, koja će kupcima - kompanijama koje se bave preradom duvana, isporučiti više od 2.000 tona suvog duvanskog lista.

- Odlučili smo da gajimo duvan pre 12 godina - objašnjava Nedeljko Kotur, koji sa porodicom i 29 sezonskih radnika iz Požarevca i Kostolca, bere duvan na 40 hektara.

- Izbor je pao na duvan, pošto sam video da se proizvodnja, uz, istina, jako puno rada, isplati daleko više nego gajenje „redovnih“ ratarskih kultura.

Porodica Kotur, otac Nedeljko, majka Danica, sinovi Duško i Nina, i kćerka Mirjana, u Golubince je iz Starog Sela nadomak Topuskog, stigla u 1995. godine, posle akcije „Oluja“. Pokušavali su da se bave svakavim poslovima, ali, skrasili su se u ovom - duvanskom. Sada su „povećali brojno stanje“. Tu su i dve snaje i petoro unučadi..

- Bilo je jako teško, posebno na početku, kada nije bilo para da angažujemo sezonce, već smo sve radili sami, ili sa prijateljima - priča naš domaćin.

- Sada je situacija daleko bolja, sagradili smo i kuću, u kojoj stanuju sezonci. Uz pomoć „Japan tobako internacionala“, sa kojim, od početka sarađujemo, i za koje gajimo duvan, nabavili smo nove poljoprivredne mašine, 11 sušara za duvan i sistem za zalivanje.

Na jednoj od parcela, koje Kotur uzuma u zakup, pošto svoje zemlje gotovo da i nema, zatičemo sezonske radnike, kako, već oko devet časova ujutro privode kraju berbu za taj dan.

- Posao nije lak, ustajemo u tri ujutro, da bi u četiri stigli na njivu i da izbegnemo vrućinu - priča Jahi Canai, koji je iz Kostolca doveo sezonce.

- Duvan se mnogo lepi za odeću, kosu i ruke, a i ramovi su dosta teški, ali, kod nas posla nema... Dnevnica od 1.900 dinara mogla bi da bude i veća, ali šta da se radi. Provodimo ovde gotovo šest meseci godišnje.

Prerađivači

Kotur je jedan od 150 poljoprivrednika iz Golubinaca koji sarađuju sa kompanijom JTI, odnosno, fabrikom duvana u Senti. Za njihove potrebe 500 poljoprivrednika u Srbiji gaji duvan sorte virdžinija na 1.440 hektara i duvan sorte berlej na 287 hektara. Samo u Golubincima, za njihove potrebe se obrađuje 650 hektara. U ovoj kompaniji očekuju prosečan prinos od oko dve tone duvana po hektaru i otkup 3.000 tona virdžinije i 600 tona berleja. Duvan plaćaju od 275 dinara za virdžiniju prve klase, do 45 dinara po kilogramu za virdžiniju pete klase.

Državna podrška

- Najviše nam nedostaje adekvatna podrška države - kaže Kotur.

- Imamo premiju od 20.000 dinara po hektaru, a, kada smo počinjali imali smo oko 70.000 po hektaru. Uz ovo, nema prave strategije razvoja i planova, pa, kada počinjemo proizvodnju, nismo sigurni hoćemo li i ove godine dobiti premije.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik