Poljoprivreda - Srbija

Gubimo čak 25 milijardi dinara na zemljištu koje ne obrađujemo

U Srbiji svake godine ostane neobrađeno oko 600.000 hektara zemlje, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).

Ako bi se na toj površini posejala pšenica, za godinu dana bi moglo da se požanje 1,2 miliona tona žita i zaradi 25,6 milijardi dinara.

Da bi zemlja bila potpuno iskorišćena, potrebno je obezbediti sisteme za navodnjavanje, povećati subvencije, ali i oživeti sela, poručuju poznavaoci.

Srbija danas ima na raspolaganju 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojih je obradivo 4,2 miliona hektara. Tako na svakog stanovnika Srbije dolazi oko 0,5 hektara obradivih površina. Znatno više nego u Holandiji, koja u poljoprivredi ostvaruje 60 milijardi dolara.

Najviše zapuštenih oranica je u pograničnim delovima Srbije sa Rumunijom i Bugarskom, zatim prema Kosovu, u okolini Kuršumlije i Pirota, ali i u oblasti Deliblatske peščare. Takva je jedna njiva u okoline Bele Crkve nedaleko od granice sa Rumunijom. Ratari iz tog kraja ogorčeni su što se na toj njivi ne zeleni pšenica, nije nikao suncokret, ili se ne žuti uljana repica. Umesto useva, raste korov. Da je bar lekovit, kažu, bilo bi neke vajde i koristi.

- Čak 1.200 sela iz pograničnih krajeva su pusta. U Srbiji ima 4.600 sela, a da svako četvrto nestane. Da smo na ovom neobrađenom zemljištu posejali pšenicu i da je rodilo barem dve tone po hektaru imali bismo još 1,2 miliona tona žita. Od zemlje koja se ne obrađuje Srbija ima samo štetu - kaže Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije.

Neobrađena zemlja u Srbiji nije mnogo plodna, ali poznavaoci tvrde da nije za bacanje i da bi na njoj mogle da uspevaju sve poljoprivredne kulture. Problem je što ove oranice nemaju sistem za navodnjavanje, ali i to što je reč o malim parcelama. Prosečna parcela u Srbiji ima tri hektara, koliko je dovoljno za gajenje ruža, ne i pšenice.

- Tako se jednom Miškoviću, Matijeviću ili Kostiću ne isplati, a nije ni praktično da ide od kuće do kuće i da spaja manje parcele u veću - kaže Gulan. U Bujanovcu, recimo, ima 1.700 registrovanih poljoprivrednika, ali većina na sitnim parcelama proizvodi uglavnom za svoje potrebe.

Poljoprivreda je jedina privredna grana koja u razmeni sa svetom ostvaruje suficit. Prošle godine, agrarni izvoz Srbije je iznosio 2,4 milijarde dolara, ostvaren je suficit od oko 1,3 milijarde. Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da je svaki posejani hektar bilo koje kulture važan, i da bi svaki znatno povećao poljoprivrednu proizvodnju.

- Ne samo da imamo mnogo neobrađenog zemljišta nego je ta zemlja čista, i mogli bismo da uzgajamo bilo šta od ratarskih proizvoda. A velika je šteta da svaki hektar ne bude obrađen, jer je to gubljenje silnog novca.

Postoje i parcele koje nisu dugo obrađivane, a tu se sade kulture koje ne zahtevaju ozbiljniju obradu, kao što su pšenica, leguminoze, deteline, lucerka - objašnjava Cvijanović i dodaje da neobrađene zemlje ima u svim područjima Srbije.

Petar Matijević, vlasnik Industrija mesa „Matijević“, kaže da se u Srbiji isplati sejati i raditi.

- Nema dobrog i neiskorišćenog zemljišta u Srbiji. Ali da se na ovom iskorišćenom radi kako treba, prinos bi bio i duplo veći. Zemlju treba navodnjavati i odvodnjavati, da se pročiste ćuprije na njivama i da se očiste kanali - priča Matijević. On kaže da u vlasništvu ima oko 25.000 hektara zemlje, a kupovao bi i još ako bi imao novca ili bar povoljan kredit.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da je nekoliko razloga što je velika površina neobrađena.

- Treba da se ulaže, ali jedini način da se motiviše neko ko poseduje zemlju jeste dobit. Prethodne sezone u vreme setve cena nije bila predvidiva, a nisu korišćeni ni instrumenti Direkcije za robne rezerve kako bi se zaštititi poljoprivrednici. Ove godine je Direkcija reagovala adekvatno i omogućila im da nemaju gubitak - kaže Bugarin.

Veći budžet za poljoprivredu je, kako kaže, dobar signal, ali je i dalje nedovoljan u odnosu na potrebe i kapacitete agrara.

- Proizvođači moraju tehnički i tehnološki bolje da se opreme za veći nivo konkurentnosti. Proizvodnja bi mogla da se intenzivira i ako se očisti kanalska mreža, te ako se uloži u sisteme za navodnjavanje - navodi naš sagovornik i dodaje da sektor poljoprivrede svake godine beleži suficit od 1,3 do 1,7 milijardi dolara.