Poljoprivreda - Srbija

Hladnjačari: Kredit sa kamatom od jedan odsto

Nekada je uz kavijar na prekookeanskim brodovima, između ostalih, srpska malina služena kao nektar, a Amerikanci su bili ludi za njom.

Pakovala se u male kutije, a oni koji su je voleli nisu žalili para. Malina iz Srbije i danas je, tvrde oni koji je proizvode, izuzetnog kvaliteta, ali za sredstva, u koja treba uložiti da bi on bio vrhunski, potrebno je sve više novca.

Deo proizvođača (samo oni iz ariljskog kraja) uspeo je da se izbori za kompromisno rešenje i od države izdejstvuje otkupnu cenu od 100 dinara po kilogramu. „Višak“ od deset dinara ostavljen je hladnjačarima na „dušu“, odnosno državi koja će kroz Fond za razvoj subvencionisati kredite vlasnicima hladnjača i tako nadomestiti tu razliku u ceni koja im nikako nije odgovarala. Potpredsednik Udruženja proizvođača maline Vilamet Duško Nenadić kaže za Danas da su cenu prihvatili, ali da je ona još uvek mala i da bi prava računica bila da kilogram maline košta oko dva evra kada se radi o „dobroj“ godini i 1,5 evra ako je godina „loša“.

- Ove godine smo izvezli 25 do 30 odsto maline manje nego prošle zbog suše, a kako su počele najave da bi sledeće godine cena mogla da padne i na 60 dinara pitanje je da li će nam se isplatiti više da je gajimo - kaže Nenadić. Prema procenama koje su proizvođači napravili, kaže on, za 2009. bilo je potrebno za svaki kilogram uložiti 1,09 evra, ove godine troškovi su porasli na 1,12 evra po kilogramu. Naravno, ova cena obuhvata svaki trošak, počevši od onog sa njive pa sve do prodaje, a proizvođači zaradu nalaze u onoj razlici u kojoj uštede na nečemu - radnoj snazi na primer. Na pitanje zašto proizvođači ne bi li izbegli neprijatne pregovore oko cene sa hladnjačarima ne kupe sami sebi hladnjače Nenadić kaže da ta ideja postoji i da su u Udruženju tražili od države da im subvencioniše kredite.

- Predali smo zahtev za kredit za kupovinu 50 malih hladnjača, onih do 50 tona, ali još ne znamo kada će on biti odobren. Ne verujem da će se to desiti ove godine. Sami da kupimo takve hladnjače teško da možemo jer jedna takva je oko 50.000 evra - napominje Nenadić, koji se proizvodnjom maline bavi već 30 godina.

Dok su protesti malinara trajali srpska malina se često poredila sa poljskom, a proizvođači su se „vređali“ zbog toga, jer je njihov proizvod „bolji od onog koji imaju Poljaci“. Nenadić kaže da je naša malina boljeg kvaliteta „zbog zahtevnije proizvodnje i većeg ulaganja“ i da je malina koja se u Srbiji proizvodi „lepšeg ukusa kad se odmrzne“ od na primer, poljske.

Prosečan prinos malina u Srbiji je od osam do 10 tona po hektaru, kaže Nenadić, i manji je nego u nekim drugim zemljama Čileu ili Argentini. Ali razlog tome je što se neke druge zemlje više orijentišu na industrijsku proizvodnju, koriste kombajne i mašinski beru malinu, lome grane i uništavaju zasad. „Pojedine zemlje imaju i dve berbe godišnje, u Poljskoj upravo počinje jesenja berba, u Srbiji postoji samo jedna, letnja berba a rasad se menja svakog proleća i zahteva i te kakvu negu,“ naglašava Nenadić.

U Udruženju hladnjačara, iako su pristali na dogovor sa državom i proizvođačima još nisu načisto kako će država dato obećanje ispuniti i odobriti im kredite. Potpredsednik Poslovnog udruženja hladnjačara Predrag Oreščanin kaže za Danas da je situacija teška i da ne zna kako je država zamislila odobravanje takvog kredita.

- Taj dogovor koliko znam je da Fond za razvoj odobri kredit hladnjačarima, sa kamatom od jedan odsto, a tih 10 dinara trebalo bi da pokrije razlika između kredita koji bi odobrile komercijalne banke i ovog koji Fond daje - kaže Oreščanin.

On ističe da svi moraju da budu realni u ovakvim prilikama i da se otkad je počeo protest stalno pravilo poređenje ovogodišnjih cena sa prošlogodišnjim a da niko nije govorio o tome da je 2005. na primer kilogram maline bio pola evra.

- Većina ne ulazi ozbiljno u ovu priču, bio sam u Poljskoj i tamo je sada počela jesenja berba. Cena kilograma će biti oko 60 do 70 centi, a cena u letnjoj berbi je bila od 55 do 60 centi. To je znači 60 dinara - ističe Oreščanin. To što su proizvođači malina iz ariljskog kraja odbacili poređenje s poljskom malinom jer je naša boljeg kvaliteta Oreščanin ne želi da komentariše jer su samo malinari iz Arilja protestovali, dok je većina ostalih proizvođača „svesna situacije“.