Voće i povrće u Srbiju stiže sa svih strana sveta. Prvi plodovi koji se nude na zelenim pijacama dolaze najčešće iz okolnih zemalja, ali i iz Jordana, Sirije, Argentine, Kine. Srpski uvoznici pri izboru najviše vode računa o ceni, ali i o tome da ukus bude nalik onom na koji su navikli domaći potrošači. Ipak, sa time se ne slaže većina građana. Naprotiv, često se čuje da prve ovogodišnje jagode nisu slatke kao ranije. I to nije tako samo ove sezone. I drugi proizvodi na tezgama, barem prema mišljenju većine potrošača, nisu kao nekada. Paradajz je često bezukusan, a mladi krompir nema onu prepoznatljivu slast. Plodovi su krupni i mame poglede, ali gotovo uobičajeno imaju ukus gume. Nutricionisti tvrde da je naše podneblje naviklo na jače ukuse i mirise kod voća i povrća, kao i da je za pojedine vrste bilo potrebno mnogo godina da bi se srpsko tržište na njih naviklo i da bi ih prihvatilo.
Voće i povrće u Srbiju stiže sa svih strana sveta. Prvi plodovi koji se nude na zelenim pijacama dolaze najčešće iz okolnih zemalja, ali i iz Jordana, Sirije, Argentine, Kine...
Srpski uvoznici pri izboru najviše vode računa o ceni, ali i o tome da ukus bude nalik onom na koji su navikli domaći potrošači. Ipak, sa time se ne slaže većina građana. Naprotiv, često se čuje da prve ovogodišnje jagode nisu slatke kao ranije. I to nije tako samo ove sezone.
I drugi proizvodi na tezgama, barem prema mišljenju većine potrošača, nisu kao nekada. Paradajz je često bezukusan, a mladi krompir nema onu prepoznatljivu slast. Plodovi su krupni i mame poglede, ali gotovo uobičajeno imaju ukus gume. Nutricionisti tvrde da je naše podneblje naviklo na jače ukuse i mirise kod voća i povrća, kao i da je za pojedine vrste bilo potrebno mnogo godina da bi se srpsko tržište na njih naviklo i da bi ih prihvatilo.
Stručnjaci nas uveravaju da nema razloga za brigu, da se voće i povrće redovno kontroliše, kao i da bezličan ukus plodova nije posledica upotrebe raznih preparata koji se koriste za brže sazrevanje.
Profesor sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović objašnjava da voćarima u regionu nije išlo naruku vreme ove sezone, proleće je bilo izuzetno kišovito i hladno, posebno u vreme vegetacije, pa se to odrazilo i na kvalitet ranih plodova.
- Nije bilo dovoljno sunčanih dana i plodovi nisu mogli da dostignu prepoznatljivu sočnost i slast - kaže profesor Keserović, i dodaje da će se u narednom periodu, sa više toplih dana, situacija značajno promeniti.
- Inače, voće sa naših lokaliteta poznato je u Evropi po posebnom ukusom.
Jeftinije
Za kilogram prvih jagoda prošle godine bilo je potrebno izdvojiti od 500 do čak 700 dinara. Prve ovogodišnje jagode prodavale su se po 300 do 350 dinara po kilogramu. I potrošači su primetili da ovo voće nikada nije bilo jeftinije na početku sezone. Kilogram sada staje najčešće 200 dinara, mada se na pojedinim tezgama nudi i po 150 dinara.