Kako iskoristiti novac od kredita?

Bez autora

Nov 16 2011

Da bi podstaklo ulaganja u poljoprivredu, nadležno ministarstvo letos je omogućilo registrovanim gazdinstvima da, po povoljnim uslovima, uzmu kredite. Maksimalni iznos za domaćinstva je pet miliona dinara, a za zadruge 15 miliona dinara, uz kamatu od osam odsto i rok otplate do tri godine. Poljoprivrednik Stojadin Čitaković je među prvima podneo zahtev za kredit. Pet miliona dinara iskoristio je za kupovinu 20 junica, proširenje štale i nabavku nove opreme. Sada na farmi ima 60 krava. Za razliku od njega, Branko Simić je kreditom reprogramirao stari dug. Umesto da je 450 hiljada dinara, koje je prošle godine uzeo i uložio u setvu vratio odjednom - na kraju roka otplate kredita, sada ih vraća kroz mesečne rate od oko 40.000 dinara. Slobodan Milinković, koji se bavi i stočarstvom i voćarstvom, u proizvodnju ulaže onoliko koliko ima. Za sada se ne odlučuje da uzme kredit, jer je, kaže, tržište još nestabilno, a plasman neizvestan.

Rok za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite ističe 1. decembra. Poljoprivrednici, koji su već uzeli kredit, iskoristili su ga za povećanje proizvodnje ili reprogramiranje starih dugova. Neki, pak, izbegavaju kredit zbog nestabilnog tržišta.

Da bi podstaklo ulaganja u poljoprivredu, nadležno ministarstvo letos je omogućilo registrovanim gazdinstvima da, po povoljnim uslovima, uzmu kredite. Maksimalni iznos za domaćinstva je pet miliona dinara, a za zadruge 15 miliona dinara, uz kamatu od osam odsto i rok otplate do tri godine.

Poljoprivrednik Stojadin Čitaković je među prvima podneo zahtev za kredit. Pet miliona dinara iskoristio je za kupovinu 20 junica, proširenje štale i nabavku nove opreme. Sada na farmi ima 60 krava.

"Meni se proizvodnja mleka povećala sa 450 na 900 litara mleka. Od te proizvodnje vraćam kredit svakog meseca i razlika novca mi ostaje za funkcionisanje gazdinstva", izjavio je Čitaković.

Za razliku od njega, Branko Simić je kreditom reprogramirao stari dug. Umesto da je 450 hiljada dinara, koje je prošle godine uzeo i uložio u setvu vratio odjednom - na kraju roka otplate kredita, sada ih vraća kroz mesečne rate od oko 40.000 dinara.

"Za taj kredit od 450.000 trebalo je pet grla uhraniti, da ga vratim i da ostane neki dinar i meni. Sad plaćam mesečno i opet je lakše", rekao je Simić.

Slobodan Milinković, koji se bavi i stočarstvom i voćarstvom, u proizvodnju ulaže onoliko koliko ima. Za sada se ne odlučuje da uzme kredit, jer je, kaže, tržište još nestabilno, a plasman neizvestan.

"Bavim se proizvodnjom šljiva. Kada bih vam pokazao otkupne listove od pre pet, šest godina do ove godine videli biste kolike su razlike u ceni šljive bile, kolika je razlika u ceni nafte... Pre pet godina mogao sam da dajem šljivu po 21 dinar, a istoj sušari ove godine sam dao po 14", rekao je Milinković.

Od jula je odobreno oko 8.000 kredita u vrednosti od oko tri i po milijarde dinara. Novac se najviše tražio za biljnu proizvodnju. Kako interesovanja još ima, rok za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite produžen je do 1. decembra. Nedovoljno informisanim poljoprivrednicima odnedavno pomažu agronomi-savetnici.