Poljoprivreda - Srbija

Kako napuniti agrarnu kasu?

Izdvajanja za poljoprivredu u ukupnom budžetu realno su opala u odnosu na lanjska i iznose manje od dva i po odsto, što je daleko od agrarne javnosti traženih pet procenata.

Analitičari procenjuju da taj novac neće biti lako obezbediti pošto izdvajanje iz republičke kase ostaje isto, a predviđeno je da znatnije budu povećani samo sopstveni prihodi ministarstva.

Usvojenim budžetom za poljoprivredu, predviđeno je bezmalo 50 milijardi dinara. Dok je budžetska stavka od 22 milijarde ostala na približno lanjskom nivou, u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će sopstvene prihode povećati s prošlogodišnjih 11 na 26 milijardi dinara što je prema mišljenju predsednika skupštinskog odbora za poljoprivredu Zorana Mašića teško ostvarivo.

"To je potpuno nerealno uvećanje. Naprosto, ne postoje izvori prihodovanja Ministarstva da bi se tolika sredstva obezbedila. Ako budu obezbeđena, do njih će se doći novim zaduženjem države od 160 miliona evra", kaže Mašić.

Bivša ministarka za poljoprivredu Ivana Dulić Marković smatra da će ministarstvo sopstvene prihode pokušati da namiri povećanjem nameta poljoprivrednicima.

"Odakle sada 13 milijardi više u sopstvenim prihodima nego prošle godine? Odakle će stići taj novac? Koji će sve nameti poljoprivredi biti uvećani? Da li od naknada za navodnjavanje, ili odvodnjavanje, ili od zakupa državnog zemljišta", pita se Ivana Dulić Marković.

Mašić procenjuje da će raspodelom novog agrarnog budžeta poljoprivrednici biti uskraćeni za direktna davanja po hektaru.

"Apsolutno nema prostora za subvencionisanje po hektaru površine iznad 30 hektara. Biće problematično ono zbog čega su štrajkovali poljoprivrednici u 2011. Objektivno, para neće biti ni do 30 hektara, a kamoli više od toga", konstatuje Mašić.

Agrarni budžet opteretiće i davanja od dve milijarde za plate dve hiljade agronoma i inženjera šumarstva, kao i pet milijardi za direktna davanja po hektaru, preostala od prošle godine, pa subvencije za mleko i ostala davanja.

Nakon usvajanja budžeta, poljoprivrednicima je još nepoznat program mera kojim će biti uređeno subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje.

Ministarstvo: Budžet veći zahvaljujući neutrošenom novcu od lane

U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da će novca u agrarnom budžetu biti dovoljno, a posebni savetnik ministra Goran Đaković kaže da će novca birti dovoljno zahvaljujući novcu iz Fonda za vode, Uprave za poljoprivredno zemljište, kao i činjenice da će se projekat navodnjavanja finansirati iz kredita, a ne subvencija. Evo pisanog saopštenja u celini.

Agrarni budžet, odnosno subvencije za poljoprivrednu proizvodnju u 2011. godini, su iznosile ukupno 21,1 milijardu dinara.

Imajući u vidu da su prihodi Fonda za vode i Uprave za poljoprivredno zemljište u 2011. godine bili veći od planiranih i kao neutrošeni se prenose u narednu godinu u 2012. godini, predloženim Zakonom o budžetu za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje planira se da agrarni budžet bude 30,3 milijardi dinara.

Veća sredstva za subvencionisanje poljoprivrede su omogućena i tako što će se projekat navodnjavanja finansirati iz kredita, a ne iz agrarnog budžeta, odnosno, Uprave za poljoprivredno zemljište.

U 2011. godini za subvencije, regrese i druge podsticaje utrošeno je 16,8 milijardi dinara, od čega su gotovo dve milijarde dinara preuzete obaveze iz 2010. godine, tako da je za ove mere realno iskorišćeno 14,8 milijardi dinara, dok se u 2012. godini planiraju sredstva u iznosu 26,6 milijardi dinara.

Iz ove sume isplatiće se novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara.

Za ostatak biće isplaćena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011. godine, koje će biti isplaćene do 31. januara 2012. godine, kao i obaveze koje nastaju u poslednjem kvartalu 2011. godine, a odnose se na premiju za mleko, podsticaje za organsku poljoprivredu, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Navedene obaveze dospevaju u 2012. godini.

Za razliku od 26,6 milijardi do 30,3 milijarde dinara planira se finansiranje mera selekcije, kreditna podrška pod uslovima povoljnijim od tržišnih (subvencionisani krediti), podrška savetodavstvu, formiranje Sistema meteorološko-biološke službe za izveštavanje u poljoprivredi, kao i sredstva za razvoj stočarstva.

Inače, pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović za Radio Novi Sad izjavio je da će krajem januara na Vladi biti usvojene uredbe o finansiranju poljoprivrede.