Poljoprivredno gazdinstvo Milorada Majkića u Futogu se bavi ratarskom i povrtarskom proizvodnjom na 144 hektara poljoprivrednog zemljišta, na kojem se uzgajaju kupus, kukuruz, soja, paprika i cvekla. Ovo gazdinstvo je lider u Srbiji za preradu kiselog kupusa, a zahvaljujući kreditu Fonda za razvoj AP Vojvodine, gazdinstvo poseduje najveći rezervoar za kiseljenje kupusa. Rani i kiseli kupus izvozi u Holandiju, Veliku Britaniju i Nemačku, a svoje proizvode plasira i na domaće tržište. Milorad Majkić je rekao da su planovi za ovu godinu delom ispunjeni, ali, s obzirom da je sezona kiselog kupusa tek počela, planovi će tek biti ostvareni. Kapaciteti su oko 600 do 650 tona, a da je pogon ranije bio završen, kapacitet bi bio još veći. Inače, kapacitet ovog pogona je oko 1000 tona. Ovaj pogon zapošljava između 15 i 20 sezonskih radnika. Iz Pokrajinskog fonda za razvoj usmereno je šest miliona dinara kredita na period od pet godina, sa 2,8 posto kamate na godišnjem nivou.
Poljoprivredno gazdinstvo Milorada Majkića u Futogu se bavi ratarskom i povrtarskom proizvodnjom na 144 hektara poljoprivrednog zemljišta, na kojem se uzgajaju kupus, kukuruz, soja, paprika i cvekla.
Ovo gazdinstvo je lider u Srbiji za preradu kiselog kupusa, a zahvaljujući kreditu Fonda za razvoj AP Vojvodine, gazdinstvo poseduje najveći rezervoar za kiseljenje kupusa. Rani i kiseli kupus izvozi u Holandiju, Veliku Britaniju i Nemačku, a svoje proizvode plasira i na domaće tržište.
Milorad Majkić je rekao da su planovi za ovu godinu delom ispunjeni, ali, s obzirom da je sezona kiselog kupusa tek počela, planovi će tek biti ostvareni. Kapaciteti su oko 600 do 650 tona, a da je pogon ranije bio završen, kapacitet bi bio još veći. Inače, kapacitet ovog pogona je oko 1000 tona.
Ovaj pogon zapošljava između 15 i 20 sezonskih radnika. Iz Pokrajinskog fonda za razvoj usmereno je šest miliona dinara kredita na period od pet godina, sa 2,8 posto kamate na godišnjem nivou. Kreditna sredstva za izgradnju pogona bila su incijalna, ukupna vrednost pogona iznosi oko 8.000 evra. Do sada je izvezeno oko 100 tona kiselog kupusa. Ovom preduzeću do sada nije bilo potrebno da zadovolji posebne standarde za izvoz kupusa u inostranstvo, ali pokrenuta je procedura za uvođenje standarda ISO-22000, u koji je implementiran HCCP standard, tako da će uskoro ovaj domaći proizvod biti u potpunosti pokriven neophodnim evropskim standardima kvaliteta.
Kako je najavio Majkić, planirano je da se u skorije vreme usavrši tehnologija proizvodnje rasola, i kada se pojavi na tržište da ovaj proizvod predstavlja svojevrstan brend, s obzirom na njegov kvalitet zbog visoke zastupljenosti vitamina C. Ovo preduzeće ima poslovno-tehničku saradnju sa Tehnološkim fakultetom.
Predsednik Vlade AP Vojvodine, dr Bojan Pajtić je istakao da je kiseli kupus brend koji postoji stotinama godina i Vlada Vojvodine želi da zaštiti domaću proizvodnju, koja sa sobom nosi razvojnu šansu, pruža mogućnost za zapošljavanje velikog broja ljudi, jer se ovde zapošljavaju ljudi tokom cele godine, a najviše tokom sezone.
U protekle četiri godine, više od 14,5 milijardi dinara, samo preko Fonda za razvoj, vojvođanska Vlada je usmerila u privredu. Najviše je uloženo u poljoprivredu, u individualna poljoprivredna gazdinstva i u prerađivačku industriju, kao i u skladišne kapacitete, zato što su oni velika šansa i za zapošljavanje i za izvoz. Ovaj pogon je dobio podršku od 60.000 evra, a značajan je zbog toga što se futoški kupus izvozi i u zemlje Zapadne Evrope.