Poljoprivreda - Srbija

Korist od rampe za evropsko povrće

Tržište Ruske Federacije privremeno je zatvoreno za povrće iz zemalja Evropske unije, zbog straha od širenja opasnog, stomačnog virusa koji je zahvatio Nemačku. Upravo u tom prostoru, srpskim proizvođačima se otvaraju još jedan vrata za plasman domaće robe na veliko tržište.

Prema rečima Evice Mihajlović, direktorke Zajednice za voće i povrće Srbije, privremena zabrana koju je uvela Rusija svakako ostavlja značajan prostor za plasman naših proizvoda, pre svega povrća. Kako kaže, za pojedine povrtarske kulture, setva može da se obavlja i dva puta godišnje, u proleće i jesen, iako su to jednogodišnje biljke, kao recimo za kupus, crni luk, krastavac. Zato i očekuje da će se ove godine, s obzirom na planirani rod, povećati izvoz domaćeg voća i povrća u odnosu na prošlu godinu.

- Za rusko tržište lane je već krenuo kontingent od nekoliko vrsta povrća kupus, šargarepa, crni luk, a delom smo izvozili i paradajz i karfiol - kaže Mihaljevićeva.

- Za prva četiri meseca ove godine plasirano je oko 13.000 tona povrća.

Srbija, inače, povrće i voće izvozi i u Bosnu i Hecegovinu, Crnu Goru, ali izvesne količine i u Mađarsku, Rumuniju, Nemačku, Francusku...

Komentarišući dešavanja na tržištu Evrope i činjenicu da smo i sami uvozili značajne količine zeleniša, pa i sporni španski krastavac, Mihaljevićeva kaže da se ne može sprečiti taj protok robe, jer su granice otvorene.

- Naš čovek će se okrenuti onoj proizvodnji gde oseti korist - kaže naša sagovornica.

- Tako je pre četiri, pet godina bilo teško nagovoriti naše voćare da izvoze jabuke u Rusiju. Govorili su da su jeftine, da je to dug put, ogromni troškovi transporta, da tu nema zarade. Ali, kada je posao krenuo, i kada su zadovoljno trljali ruke, sada je to značajno uticalo na povećan plasman našeg voća na tamošnje tržište.