Krajem decembra prošle godine započeti pregovori države i kragujevačke gradske uprave o prevazilaženju dugogodišnje finansijsko-poslovne agonije ovdašnjeg Centra za strna žita, trebalo bi da budu nastavljeni početkom iduće nedelje u Beogradu. Tom prilikom bi, naime, nadležni u Ministarstvu prosvete i nauke i čelnici kragujevačke lokalne samouprave mogli da definišu dogovor o tome da Grad Kragujevac, na osnovu dosadašnje finansijske podrške Centru, od države preuzme vlasništvo nad tom naučno-istraživačkom ustanovom. Država, kao osnivač i većinski vlasnik Centra, koliko je poznato, u načelu je saglasna sa inicijativom da Grad preuzme tu ustanovu, s tim što bi prethodno trebalo da budu ispunjeni određeni uslovi. Jedan od njih je da država, kao dosadašnji vlasnik Centra, izmiri deo duga te ustanove od oko šest miliona dinara. Još bitniji uslov vezan je za nastojanja grada i zaposlenih u Centru da on zadrži status naučno-istraživačke ustanove, pri čemu bi država preuzela obavezu da finansira naučne projekte u oblasti istraživanja i razvoja novih sorti strnih žita.
Krajem decembra prošle godine započeti pregovori države i kragujevačke gradske uprave o prevazilaženju dugogodišnje finansijsko-poslovne agonije ovdašnjeg Centra za strna žita, trebalo bi da budu nastavljeni početkom iduće nedelje u Beogradu.
Tom prilikom bi, naime, saznaje naš list, nadležni u Ministarstvu prosvete i nauke i čelnici kragujevačke lokalne samouprave mogli da definišu dogovor o tome da Grad Kragujevac, na osnovu dosadašnje finansijske podrške Centru, od države preuzme vlasništvo nad tom naučno-istraživačkom ustanovom.
Država, kao osnivač i većinski vlasnik Centra, koliko je poznato, u načelu je saglasna sa inicijativom da Grad preuzme tu ustanovu, s tim što bi prethodno trebalo da budu ispunjeni određeni uslovi. Jedan od njih je da država, kao dosadašnji vlasnik Centra, izmiri deo duga te ustanove od oko šest miliona dinara. Još bitniji uslov vezan je za nastojanja grada i zaposlenih u Centru da on zadrži status naučno-istraživačke ustanove, pri čemu bi država preuzela obavezu da finansira naučne projekte u oblasti istraživanja i razvoja novih sorti strnih žita.
Centar za strna žita u Kragujevcu, poslednjih nedelja i dana, u saradnji sa nadležnim državnim i gradskim organima, intenzivno traži rešenja koja bi već u dogledno vreme mogla da obezbede trajno prevazilaženje trogodišnje poslovno-finansijske agonije Centra.
Rukovodstvo Centra je, naime, nedavno postiglo sporazum da dug te ustanove od 5,5 miliona dinara, na ime rekonstrukcije upravne zgrade Centra, koji datira još iz 1998, izvođaču radova bude isplaćen na rate, do maja ove godine. Prvu ratu tog duga, od milion dinara, Centar je firmi koja je rekonstruisala upravnu zgradu ustanove uplatio sredinom, i to sopstvenim sredstvima, ali je to potraživanje bilo i ostalo sporno.
Otuda će Centar i ostatak duga za građevinske radove na upravnoj zgradi ustanove isplatiti iz sopstvene kase, dok bi država u skladu sa poslednjim načelnim dogovorom sa nadležnima iz Ministarstva prosvete i nauke trebalo da izmiri ostala potraživanja Centra od šest miliona dinara, nakon čega bi bili stvoreni uslovi za skorašnju deblokadu računa te ustanove.
Podsetimo da poslovno-finansijska kriza kragujevačkog Centra za strna žita, najstarije naučno-istraživačke ustanove tog tipa u Srbiji i na Balkanu, traje godinama unazad, a da je račun ustanove, zbog neizmirenih potraživanja, u blokadi od avgusta 2009. godine. Zaposleni u Centru su u više navrata pokušavali da štrajkovima I protestima skrenu pažnju nadležnih i javnosti da je ustanova, nebrigom države, dovedena na ivicu opstanka.
Reakcije, međutim, nije bilo. Naprotiv, nadležni nisu reagovali ni kad su zaposleni u Centru, u oktobru 2009. javno spalili svoje doktorske, magistarske i ostale diplome, kao i diplome i priznanja za doprinos razvoju novih sorti žitarica, što je snažno odjeknulo ne samo u domaćoj, nego i u međunarodnoj javnosti.