Gajenje maline, krastavca i paradajza, ove sezone se pokazalo kao loš izbor, jer su profit ostvarili proizvođači trešnje, borovnice, višnje i kupine. Za višnju je ove godine u otkupu plaćano 110 dinara po kilogramu, za kupinu 40, a za trešnje i borovnice i do 270 dinara. Pre samo tri godine višnje su otkupljivane za 14 dinara. Mnogi proizvođači tada su ih isekli, što je ove sezone uslovilo slabiju ponudu i veću cenu višnje. Slično je bilo i sa kupinom. Cena maline, sa druge strane, beleži pad na 70 do 100 dinara za kilogram. Pad cena maline leži u nepostojanju čvrstih ugovornih veza između proizvođača, hladnjačara i izvoznika. Rešenje nije samo izvoz. Mora se razvijati domaća prerađivačka industrija, koja će proizvoditi sok ili neki drugi kvalitetan proizvod od maline. Loše su prošli i povrtari. Krastavac je doživeo krah nakon što je u Evropi detektovan kao prenosilac ešerihije koli, dok je cena paradajza srozana zbog viška na tržištu.
Gajenje maline, krastavca i paradajza, ove sezone se pokazalo kao loš izbor, jer su profit ostvarili proizvođači trešnje, borovnice, višnje i kupine.
Za višnju je ove godine u otkupu plaćano 110 dinara po kilogramu, za kupinu 40, a za trešnje i borovnice i do 270 dinara. Pre samo tri godine višnje su otkupljivane za 14 dinara. Mnogi proizvođači tada su ih isekli, što je ove sezone uslovilo slabiju ponudu i veću cenu višnje. Slično je bilo i sa kupinom.
Cena maline, sa druge strane, beleži pad na 70 do 100 dinara za kilogram. Milan Prostran, sekretar za agrar u PKS, kaže da pad cena maline leži u nepostojanju čvrstih ugovornih veza između proizvođača, hladnjačara i izvoznika.
- Rešenje nije samo izvoz. Moramo da razvijamo domaću prerađivačku industriju, koja će proizvoditi sok ili neki drugi kvalitetan proizvod od maline - kaže Prostran.
Loše su prošli i povrtari. Krastavac je doživeo krah nakon što je u Evropi detektovan kao prenosilac ešerihije koli, dok je cena paradajza srozana zbog viška na tržištu.
- Imamo količine koje tržište ne može da primi. Naši prerađivači radije kupuju paradajz čorbu iz Italije, a domaćice češće kupuju gotov sos, nego što ga spremaju. Sve to dovodi do viška na tržištu - kaže Prostran.
Da nam se to ne bi ponavljalo, država treba da napravi strategiju koji proizvodi mogu da se nađu u izvozu.