Poljoprivreda - Srbija

Nove agrarne mere svode se na kredite

Predstavnici Asocijacije poljoprivrednika ocenili su danas da su mere nove agrarne politike "nedovoljne i neefikasne" i svode se na subvencionisane kredite za agrar.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš kazao je da proizvođači zahtevaju redovno isplaćivanje subvencija i kontinuitet u sprovođenju Nacionalne strategije ruralnog razvoja 2011-2013, koju je vlada usvojila u februaru.

Ministarstvo ne treba da se ponaša kao banka

Na konferenciji za novinare te asocijacije, koja okuplja više od 30 udruženja poljoprivrednika na teritoriji cele Srbije, Kiš je istakao da su oni nezadovoljni onim što je urađeno tokom 100 dana rada Ministarstva poljoprivrede i trgovine, jer još nisu rešeni mnogobrojni problemi koje muče agrar.

On je kazao da registrovana poljoprivredna gazdinstva, iako je već sedmi mesec godine, nisu dobila nikakva direktna davanja obuhvaćena agrarnim budžetom, osim premije za mleko za prvi kvartal.

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine ne treba da se "ponaša kao banka i stara se samo o kreditima", već treba da se fokusira na "davanje neposrednih podsticaja poljoprivrednim proizvođačima", kazao je Kiš.

Ocenjujući da su poljoprivrednici "nedovoljno zastupljeni i nisu uvaženi" prilikom kreiranja i sprovođenja mera nove agrarne politike, Kiš je dodao da "iz prošlomesečnih protesta nisu izvukli pouku, jer problemi i dalje postoje".

Kao jedan od poteza koje treba preduzeti, predstavnici Asocijacije su preporučili da Republička direkcija za robne rezerve i ove godine otkupi 400.000 tona pšenice, i to po ceni od 24 dinara po kilogramu, plus porez na dodatu vrednost (PDV).

Za visoke cene hrane nisu krivi poljoprivrednici

Predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković kazao je da bi otkup hlebnog žita po toj ceni omogućio poljoprivrednicima da pokriju troškove, ali i doprineo smanjenju pritiska na tržište i stvaranju tražnje.

On je istakao da sadašnja cena pšenice od 16,70 dinara deluje destimulativno na proizvođače, te će, ukoliko se nešto ne preduzme, u jesen biti smanjene površine pod pšenicom što bi moglo dovesti do problema u snabdevanju domaćeg tržišta.

On je rekao da za visoke cene hrane i njihov inflatorni uticaj nisu odgovorni poljoprivredni proizvođači, nego trgovci i prerađivači.

On je kazao da "nije tačno da je poljoprivreda kriva za inflaciju, već su to prerađivači i trgovci", dodajući da "poljoprivredni proizvodi nisu poskupeli tako da dovedu do inflacije".

"Ako je 120 dinara kilogram žive vage svinja, a 380 dinara kilogram te iste vrste mesa u prodavnici, morate se zapitati ko je uzeo te pare - to su prerađivači i trgovci", rekao je Ivković novinarima posle konferencije za štampu te asocijacije.

Ivković je kao primer naveo to što je cena hleba ostala nepromenjena iako je "formirana u trenutku kada je pšenica koštala 30 dinara po kilogramu, a sada je duplo jeftinija (pšenica) i košta 16,70 dinara".

"Sramota je da u Srbiji pored tolike proizvodnje, neko bude gladan, i za državu i za nas, poljoprivrednike, ali treba naći ko je kriv za to", naglasio je Ivković, dodajući i da poljoprivrednici "nemaju pravo da formiraju cenu svog proizvoda".

"Kada odete da kupite dugme ili iglu u prodavnici postoji cena, a kada čovek prodaje 10 tona maline ili pšenice, nema cenu, već ide kod otkupljivača i čeka da mu on kaže kakva je cena", kazao je Ivković.