U Srbiji se godišnje proizvede između 1‚1 i 1,3 miliona tona jagodičastog voća, a prihod od izvoza tih proizvoda iznosi 520 miliona dolara godišnje. Srpska industrija jagodičastog voća godinama je nosilac razvoja ruralne Srbije, ali i došlo je vreme za promene u proizvodnji i preradi ove značajne industrijske grane kako bi ostala konkurentna sa zemljama kojima težimo. Za povećanje izvoza jagodičastog voća potrebno je povećati proizvodnju, ali imati i drugačiji marketing za robu proizvedenu u Srbiji. Za veći plasman te vrste voća na strana tržišta potrebno je i da imamo proizvode iz viših faza prerade. Za realizaciju većeg izvoza tih proizvoda, količinski, ali i vrednosno, potrebno je obezbediti intenzivnu proizvodnju, veći kvalitet i bolju konkurentnost.
U Srbiji se godišnje proizvede između 1‚1 i 1,3 miliona tona jagodičastog voća, a prihod od izvoza tih proizvoda iznosi 520 miliona dolara godišnje, rečeno je danas na konferenciji "Srpska industrija jagodičastog voća - Vreme za promene?".
Na skupu u Privrednoj komori Srbije istaknuto je da je srpska industrija jagodičastog voća godinama nosilac razvoja ruralne Srbije, ali i ukazano da je došlo vreme za promene u proizvodnji i preradi ove značajne industrijske grane kako bi ostala konkurentna sa zemljama kojima težimo.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran kazao je da je za povećanje izvoza jagodičastog voća potrebno povećati proizvodnju, ali imati i drugačiji marketing za robu proizvedenu u Srbiji.
Prema njegovim rečima, za veći plasman te vrste voća na strana tržišta potrebno je i da imamo proizvode iz viših faza prerade.
Direktor USAID Agrobiznis projekta Luis Faro istakao je da je za realizaciju većeg izvoza tih proizvoda, količinski, ali i vrednosno, potrebno obezbediti intenzivnu proizvodnju, veći kvalitet i bolju konkurentnost. Uz to, sa proizvodima se stalno mora biti prisutno na tržištu, a ne od slučaja do slučaja, odnosno samo sa pojavom tržišnih viškova, rekao je Faro i dodao da strateški cilj Srbije mora biti povećanje kvalitetne proizvodnje za prodaju svežeg voća.
"To znači pronalazak novih sorti koje bi davale rod u proširenoj sezoni, odnosno bolji kvalitet, što će da stvori i jaču konkurentnost Srbije", kazao je on.
Uzgoj na 242.000 hektara
Savetnik za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Kolinda Hrehorović je navela da se ovo voće u Srbiji gaji na 242.000 hektara, što predstavlja 5,6 odsto obradivih površina, odnosno 4,7 odsto poljoprivrednog zemljišta.
Na tim površinama se svake godine u Srbiji proizvede više od milion tona voća, precizirala je Hrehorović, uz napomenu da značajan devizni prihod donose maline koje se gaje na 15.400 hektara, a na tim površinama lane je rodilo 83.870 tona ovog voća.
Ona je naglasila i da Ministarstvo poljoprivrede i trgovine podstiče povećanje površina pod zasadima voća koje je traženo na domaćem i stranom tržištu.
Predsednik Udruženja hladnjača Srbije Slobodan Žunjić ukazao je na tehničku zaostalost u preradi ovog voća u zemlji, nedostatak novca za unapređenje proizvodnje i prerade, kao i visoke kamate za kredite koje su čak za pet odsto više nego u zemljama EU.
Goran Živkov, konsultant u firmi SEEDEV, podvukao je da svi proizvođači u Srbiji od 2014. godine moraju imati integralni koncept zaštite proizvodnje jer, bez toga neće biti moguć izvoz u zemlje EU.
Direktor marketinga i prodaje USAID Agrobiznis projekta Jovana Dučić-Savić je, posebno analizirajući proizvodnju i prodaju maline, istakla da ovaj proizvod karakteriše pad cena i rast tražnje.
Ona je naglasila da je " vrhunac u rastu cena malina dostignut 2008. godine, kada se to voće iz Srbije izvozilo po ceni od 2,1 evro po kilogramu", ocenivši "da nema blistave budućnosti kada je ovaj proizvod (malina) u pitanju".
Konferenciju su organizovali Agrobiznis projekat Američke agencije za međunarodni razvoj, Udruženje hladnjača Srbije i Privredna komora Srbije, objavljeno je na sajtu PKS.