Žetva pšenice u Srbiji do sada je obavljena na oko 80 odsto površina, a očekuje se da će u potpunosti biti završena do kraja ove nedelje. U opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš žetva pšenice na 12 000 hektara je završena i ostvaren je ukupan rod od oko 72 000 tona, što je za trećinu više u odnosu na višegodišnji prosek, rečeno je Tanjugu u poljoprivrednoj savetodavnoj službi u Bačkoj Topoli. Ostvaren je prosečan prinos od oko šest tona po hektaru, što se očenjuje kao dobar rod, ali proizvođači nisu zadovoljni sa cenama po kojima pojedine žitomlinske kuće otkupljuju hlebno žito, pa su ga uglavnom uskladištili čekajući povoljniji trenutak za prodaju. U zavisnosti od primenjene agrotehnike prinosi su se kretali od 3,5 do 9 tona po hektaru, ističu u toj savetodavnoj službi i ukazuju da je kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice dobar, kao i da će se do kraja ove i u sledećoj godini proizvoditi kvalitetan hleb. Do sada je za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve otkupljeno oko 51.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda, odnosno više od polovine ukupno predviđene količine.
Žetva pšenice u Srbiji do sada je obavljena na oko 80 odsto površina, a očekuje se da će u potpunosti biti završena do kraja ove nedelje, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine.
U opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš žetva pšenice na 12 000 hektara je završena i ostvaren je ukupan rod od oko 72 000 tona, što je za trećinu više u odnosu na višegodišnji prosek, rečeno je Tanjugu u poljoprivrednoj savetodavnoj službi u Bačkoj Topoli.
Ostvaren je prosečan prinos od oko šest tona po hektaru, što se očenjuje kao dobar rod, ali proizvođači nisu zadovoljni sa cenama po kojima pojedine žitomlinske kuće otkupljuju hlebno žito, pa su ga uglavnom uskladištili čekajući povoljniji trenutak za prodaju.
U zavisnosti od primenjene agrotehnike prinosi su se kretali od 3,5 do 9 tona po hektaru, ističu u toj savetodavnoj službi i ukazuju da je kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice dobar, kao i da će se do kraja ove i u sledećoj godini proizvoditi kvalitetan hleb.
Galetin: U prodaji prednjače Vojvođani
Do sada je za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve otkupljeno oko 51.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda, odnosno više od polovine ukupno predviđene količine, izjavio je direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.
Poljoprivredni proizvođači sa teritorije Vojvodine pokazali su veliki interes i državi prodali više od 45.000 tona pšenice, dok je iz centralne Srbije plasirano svega oko 6.000 tona hlebnog žita, kazao je Galetin.
Predviđenu kvotu nisu popunila dva okruga iz Vojvodine - Severnobanatski i Južnobanatski okrug, dok je ostalih pet okruga "popunilo i prebacilo kvotu za više od 15.000 tona", rekao je Galetin.
"Ostatak Srbije jako kasni...Centralna Srbije je, praktično, tek nekih 12 do 13 odsto iskoristila od svoje predviđene količine", ukazao je Galetin.
Ratari iz centralne Srbije do sada su prodali svega oko 6.100 do 6.200 tona pšenice, precizirao je Galetin i istakao da "u deset okruga iz centralne Srbije nije nijedan kilogram pšenice ponuđen".
Galetin je ukazao i da je izvesno da će doći do određene preraspodele predviđenih količina, ali da se "to neće desiti odmah".
"Verujem da ćemo sačekati celu ovu nedelju i možda do sredine sledeće nedelje... U centralnoj Srbiji žetva je malo kasnila i možda još nije sve ni skinuto sa malih parcela, ali to je vrlo zanemarljiva površina", kazao je Galetin.
"Sačekaćemo još oko desetak radnih dana da vidimo šta će se desiti. Onda će, verovatno, biti doneta odluka da se izvrši preraspodela, da i ovi proizvođači koji su preko kvote u ovim okruzima gde je pritisak ponude bio najveći, uđu u raspodelu za prodaju", kazao je Galetin.
Otkup merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda
Otkup pšenice roda 2011. za potrebe Robnih rezervi posredstvom Produktne berze u Novom Sadu počeo je 11. jula.
Vlada Srbije je 7. jula odlučila da za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve otkupi 100.000 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara za kilogram, uključujući i porez na dodatnu vrednost (PDV).
Pšenica se otkupljuje od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u individualnom sektoru i zemljoradničkih zadruga, koje moraju imati registrovano gazdinstavo.
Minimalna količina merkantilne pšenice koja se kupuje od jednog aktivnog, registrovanog, komercijalnog poljoprivrednog porodičnog gazdinstva je 10 tona, a maksimalna 80 tona. Od jedne zemljoradničke zadruge moći će da se kupi najviše 150 tona.
Otkup hlebnog žita će trajati sve dok se ne otkupi predviđena količina, a plaćanje kupljene pšenice biće izvršeno u roku od 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije.
Žetva pri kraju
Prema preliminarnim podacima, prosečan prinos pšenice, koja je jesenas zasejana na 491.000 hektara, iznosi između 3,8 i 3,9 tona po hektaru.
U Vojvodini je ovogodišnja žetva pšenice na samom kraju, dok je na njivama u brdsko-planinskom području naše zemlje taj posao u punom jeku i još traje, navode u Ministarstvu.
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je prošle sedmice da je ova godina jedna od najboljih u protekloj deceniji kada je reč o pšenici, a očekuje se da će ukupan rod hlebnog žita biti između 1,8 i 1,9 miliona tona.
"Imaćemo sasvim dovoljno pšenice", naglasio je ministar Petrović, dodajući "da možemo da iskažemo ozbiljno zadovoljstvo sa onim što se ove godine dešavalo sa pšenicom".
Ministar je istakao da se ove godine beleži i povećanje hektarskog prinosa koji je lane prosečno iznosio 3,5 tona, dodajući da ove godine može da se desi da prinos bude veći i od 3,9 t po hektaru.
U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine ističu i da su ove godine inspekcijske kontrole otkupa pšenice strožije, kapaciteti javnih skladišta u kojima ratari mogu skladištiti svoju robu su povećani, a na raspolaganju su im i subvencije.
Vlada Srbije usvojila je polovinom juna Uredbu o subvencionisanju troškova skladištenja pšenice, kukuruza i zamrznute maline ovogodišnjeg roda u javna skladišta.
Podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva za skladištenje za period najviše do šest meseci u iznosu od 50 odsto troškova, što znači da će Ministarstvo poljoprivrede i trgovine snositi 50 odsto troškova skladištenja.