OECD: Skupa hrana prilika da se ukine podrška farmerima

Bez autora
Sep 21 2011

Visoke cene hrane u svetu su prilika da se farmerima u bogatim zemljama ukinu subvencije i da se poljoprivredna politika preorijentiše u pravcu pomoći siromašnim potrošačima da namire ogromne troškove za ishranu. Sistem poljoprivredne politike bogatih dosad je bio usmeren na to da se cene hrane na domaćem tržištu održe iznad nivoa svetskih cena, kako bi se zaštitili prihodi domaćih proizvodjača.Sada podrška domaćim cenama hrane postaje manje bitna za očuvanje farmerskih prihoda, a ne ostvaruje ni drugu svoju funkciju - dodatni podsticaj povećanju proizvodnje.

OECD: Skupa hrana prilika da se ukine podrška farmerimaVisoke cene hrane u svetu su prilika da se farmerima u bogatim zemljama ukinu subvencije i da se poljoprivredna politika preorijentiše u pravcu pomoći siromašnim potrošačima da namire ogromne troškove za ishranu, saopštila je danas Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Sistem poljoprivredne politike bogatih dosad je bio usmeren na to da se cene hrane na domaćem tržištu održe iznad nivoa svetskih cena, kako bi se zaštitili prihodi domaćih proizvodjača, prenosi Rojters.

Sada podrška domaćim cenama hrane postaje manje bitna za očuvanje farmerskih prihoda, a ne ostvaruje ni drugu svoju funkciju - dodatni podsticaj povećanju proizvodnje, naveo je OECD u godišnjem izveštaju o poljoprivrednoj politici.

Tokom 2010. farmeri u 34 zemlje članice OECD su u proseku ostvarivali 10 odsto više cene svojih proizvoda na domaćem tržištu od preovladjujućih u svetu, dok je krajem osamdesetih ta razlika iznosila oko 50 odsto.

Narednih godina razlika izmedju domaćih cena poljoprivrednih proizvoda u bogatim zemljama članicama OECD i svetskih cena bi mogla dodatno da se smanji jer se na srednji rok prognoziraju visoke i kolebljive globalne cene hrane.

Predvidja se da će poljoprivredni usevi i stočarski proizvodi u deceniji do 2019. biti skuplji nego u deceniji pre svetske krize hrane iz 2007. i 2008.

OECD se zato zalaže za reforme koje bi snizile opterećenje budžeta potrošača, izmedju ostalog i za izmene politike na sektoru biogoriva, koja je dodatno uticala na rast cena kako useva za ljudsku ishranu, tako i onih koji se koriste za stočnu hranu.

Vlade država članica OECD bi trebalo da pružaju pomoć svojim farmerima samo u slučaju prirodnih katastrofa, dok bi ovi inače uživali svu slobodu da reaguju na tržišne signale, postajući inovativniji i konkurentniji.

Prošle godine je podrška farmerima u zemljama članicama OECD (kako direktna, tako i ona izražena kroz zaštitne uvozne carine) rekordno opala - na samo 18 odsto njihovih primanja. Ta podrška je u poslednjih 15 godina opala za trećinu, a u poslednjih 25 godina se prepolovila.

Ukupan iznos podrške farmerima u zemljama članicama OECD je prošle godine bio 227,3 milijarde dolara, što je smanjenje od 5,8 odsto u odnosu na 2009.

U SAD je ta podrška smanjena za 18,7 odsto - na 25,6 milijardi dolara, a u EU za 11 odsto - na 101,4 milijarde dolara.

Poredjenja radi, u Kini je 2010. državna podrška farmerima povećana za 40 odsto - na 147 milijardi dolara. Ipak, njen udeo u primanjima kineskih poljoprivrednika je još niži nego u zemljama članicama OECD.

U poslednje tri decenije članice OECD su nešto smanjile negativan uticaj svojih poljoprivrednih subvencija na svetsko tržište time što se ta podrška u sve manjoj meri bazirala na produkciji.

Sve su češća davanja farmerima u zamenu za koju se ne očekuje nikakva proizvodnja. Takav trend je najuočljiviji u SAD, EU, Meksiku i Čileu, konstatuje se u izveštaju OECD.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik