Organska poljoprivreda, koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u više od 120 zemalja sveta i njen udeo u poljoprivrednom zemljištu neprekidno raste. Današnja vrednost ove proizvodnje u svetu procenjuje se na oko 25 milijardi dolara. U svetu pod organskom kultivacijom nalazi se oko 31 miliona hektara na 633.891 farmi, što ukupno čini 0,7 odsto poljoprivrednog zemljišta na planeti. Ta proizvodnja odvija se na oko jedan posto površina. Kontinent sa najviše površina pod organskom poljoprivredom je Australija sa 12,1 miliona hektara, slede Evropa sa 7,8 miliona hektara, Latinska Amerika sa 6,4 miliona hektara, dok znatno manju ulogu igraju Azija sa 2,9 miliona hektara, Severna Amerika sa 2,2 miliona hektara i Afrika sa svega 0,9 miliona hektara. Vodeće zemlje sa korisnim površinama u 2008. godini bile su Španija sa 1,3 miliona hektara, Italija sa milion hektara, Nemačka sa 0,9 miliona hektara i Velika Britanija sa 0,7 miliona hektara.
Organska poljoprivreda, koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u više od 120 zemalja sveta i njen udeo u poljoprivrednom zemljištu neprekidno raste.
Današnja vrednost ove proizvodnje u svetu procenjuje se na oko 25 milijardi dolara. U svetu pod organskom kultivacijom nalazi se oko 31 miliona hektara na 633.891 farmi, što ukupno čini 0,7 odsto poljoprivrednog zemljišta na planeti. Ta proizvodnja odvija se na oko jedan posto površina.
Kontinent sa najviše površina pod organskom poljoprivredom je Australija sa 12,1 miliona hektara, slede Evropa sa 7,8 miliona hektara, Latinska Amerika sa 6,4 miliona hektara, dok znatno manju ulogu igraju Azija sa 2,9 miliona hektara, Severna Amerika sa 2,2 miliona hektara i Afrika sa svega 0,9 miliona hektara. Vodeće zemlje sa korisnim površinama u 2008. godini bile su Španija sa 1,3 miliona hektara, Italija sa milion hektara, Nemačka sa 0,9 miliona hektara i Velika Britanija sa 0,7 miliona hektara.
Iako zauzimaju tek oko jedan odsto svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima, rečeno je danas na sednici Grupacije za organsku proizvodnju Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivedu Privredne komore Srbije (PKS) i Nacionalne asocijacije “Serbia Organica”.
Kako se navodi u saopštenju PKS, prema podacima iz 2009. godine, u Srbiji je pod organskom proizvodnjom bilo 2.876,5 hektara. Prema akcionom planu, cilj je da se do 2014. godine poveća ukupna površina obradivog zemljišta kao organski sertifikovanog ili u procesu konverzije do 50.000 hektara. Skoro 90 posto organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na tržišta zemalja EU, SAD i Japana. U Srbiji je trenutno registrovano više od 100 proizvođača organske hrane.
Predsednik Grupacije za organsku proizvodnju Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju PKS Nada Mišković ističe da u zemlji sad postoji pet centara za organsku proizvodnju i to u Selenči, Svilajncu, Valjevu, Leskovcu i Negotinu. Da bi što uspešnije radili potrebno je da se oni specijalizuju za proizvodnju koja je poznata u njihovom regionu. Samo ujedinjeni proizvođači u oboj oblasti moći će snažnije da nastupaju u svetu, gde je ova proizvodnja veoma cenjena, tražena i dobro plaćena.
Kada je reč o Srbiji, ona je istakla da smo dobili Zakon o organskoj proizvodnji koji ima i sva podzakonska akta, što je veoma dobro. Sad treba da se urade i trajno da ostane dokumenta o ovoj proizvodnji. Uz to postoji i sedam sertifikacionih kuća, dakle imamo prve uslove za organizovanje ove proizvodnje koja ima perspektivu u svetu. Ove godine na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu zemlja partner je Austrija koja je uzor u Evropi po ovoj proizvodnji, a naši proizvođači će organizovano nastupiti na sajamskoj priredbi, dodala je ona.