I pored subvencije države, svega deset odsto poljoprivrednika se osigura, dok u razvijenim zemljama to čini i do 90 odsto proizvođača. U kompaniji "Dunav osiguranje" kažu da će samo za useve i voće isplatiti odštetu od oko 800.000 evra. Za osiguranje jednog hektara malina potrebno je 35 i po hiljada dinara, 40 odsto od toga dotira država, a u slučaju totalne štete osiguravajuća kuća proizvođaču isplaćuje milion dinara. Pošto je pšenica pet puta jeftinija, za osiguranje iste površine potrebno je svega 1.600 dinara, a ako usev strada, ratar dobija odštetu do 80.000 dinara. Poljoprivrednici kod nas osiguravaju tek onoliko hektara koliko je potrebno da bi u slučaju isplate štete pokrili bar uloženo. U opštoj besparici teško je podići svest o potrebi osiguranja. Da je veći broj osiguranika, da su veće količine osigurane i premije osiguranja bile bi niže. Da bi pojeftinila osiguranje, država već četiri godine dotira cenu polise osiguranja registrovanim domaćinstvima. Samo prošle godine za to je potrošeno 107 miliona dinara.
Samo 10 odsto poljoprivrednika osigurava useve, i pored pomoći ministarstva. Za osiguranje jednog hektara malina potrebno 35 i po hiljada dinara, a 40 odsto dotira država.
I pored subvencije države, svega deset odsto poljoprivrednika se osigura, dok u razvijenim zemljama to čini i do 90 odsto proizvođača. U kompaniji "Dunav osiguranje" kažu da će samo za useve i voće isplatiti odštetu od oko 800.000 evra.
Vera iz Kotraže kaže da je i do sada osiguravala uzgajanje malina i nada se da će od osiguravajućeg društva dobiti adekvatnu nadoknadu.
Međutim, Momčilo Đuričić, iz istog sela, malinjak nije osigurao iako je u njega uložio šest hiljada evra.
Za osiguranje jednog hektara malina potrebno je 35 i po hiljada dinara, 40 odsto od toga dotira država, a u slučaju totalne štete osiguravajuća kuća proizvođaču isplaćuje milion dinara.
Pošto je pšenica pet puta jeftinija, za osiguranje iste površine potrebno je svega 1.600 dinara, a ako usev strada, ratar dobija odštetu do 80.000 dinara.
Nataša Đurđević iz "Delta dženerali osiguranja" kaže da osiguranje poljoprivredne proizvodnje ne mora odmah da se plati u celosti.
Đuđevićeva objašnjava da se prilikom skalapanja ugovora plaća 5 odsto, što je iznos poreza na premiju, a ostatak tek po završenom poslu, kada se uberu plodovi rada.
Besparica diktira polise
Poljoprivrednici kod nas osiguravaju tek onoliko hektara koliko je potrebno da bi u slučaju isplate štete pokrili bar uloženo. U opštoj besparici teško je podići svest o potrebi osiguranja.
"Da je veći broj osiguranika, da su veće količine osigurane i premije osiguranja bile bi niže", objašnjava Siniša Erić iz "Dunav osiguranja".
Da bi pojeftinila osiguranje, država već četiri godine dotira cenu polise osiguranja registrovanim domaćinstvima. Samo prošle godine za to je potrošeno 107 miliona dinara.
Milan Ćuprić iz Ministarstva poljoprivrede kaže da je smisao subvencije da podstakne razvoj tržišta osiguranja, da podstakne poljoprivrednike da osiguraju svoje useve, jer samo tako osiguran usev može biti predmet naplate štete od osiguravajuće kuće.
I za državu je dotacija polise jeftinije rešenje, jer posle prirodnih katastrofa, koje su sve češće, stradali pomoć očekuju isključivo iz državne kase.
Još nema konačne procene koliku je štetu pričinilo nevreme. Opštinske komisije su na terenu, a posla imaju i procenitelji iz osiguravajućih kuća.