Poljoprivreda - Srbija

Osiguranje useva pojede sav profit

Svoje useve, prema procenama stručnjaka, osigurava manje od 10 odsto poljoprivrednika.

Naime, većina ih smatra da je ulaganje u osiguranje useva suviše veliki izdatak, posebno zbog toga što dolazi u vreme kada prve pare od useva još nisu pristigle i kada nema gotovog novca. Baš zbog toga preostaje im samo da se uzdaju u to da oluje sa gradom neće pogoditi baš njihove posede, ili da će odbrana od grada biti efikasna.

To, međutim, sve češće nije slučaj, a Srbija se, prema učestalosti oluja sa gradom, nalazi među zemljama koje ova nepogoda često pogađa.

- Ranije smo na snazi imali zakon, koji je obavezivao poljoprivredna preduzeća i zadruge da osiguraju zemlju koju obrađuju - podseća Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije.

- Poljoprivrednike, međutim, nikada nijedan zakon nije obavezivao da osiguraju useve, tako da ta „navika“ i ne postoji. Pošto ovih oluja ima sve više, a baš mali poljoprivrednici trpe od njih najveće štete, smatram da bi pravo rešenje bilo da država nastavi da subvencioniše osiguranje useva, kao i do sada, sa 40 odsto, pa i više.

Poljoprivrednici, međutim, imaju svoju računicu. Andrija Vozar, proizvođač organski gajenog povrća iz Kisača, svojih 25 hektara ne osigurava.

- Kada bi platio i osiguranje, profit, koji je i inače mali, gotovo da bi nestao - objašnjava Vozar.

- Zato, zasejem i nadam se najboljem.

Milan Šijački iz Banoštora, osigurao je polovinu svojih vinograda, odnosno 3,5 hektara.

- Iskreno, i ovo sam osigurao samo zato što sam morao, zbog kredita - kaže Šijački.

- Osiguranje po hektaru košta me 10 odsto očekivanog roda. Ako se nadam rodu od 10 tona po hektaru, a kilogram grožđa se plaća 30 dinara, mene osiguranje košta jednu tonu grožđa - 30.000 dinara po hektaru, a to nije malo para.

Kao 100 kilograma pšenice

Nikola Cvijanov, ratar iz Bikova, kod Subotice, svoje njive sa pšenicom osigurava poslednjih pet godina. Kaže da od sledeće godine planira da osigura useve na svih 28 hektara koje obrađuje.

- Poslednjih godina imao sam dosta štete od grada, pa sam odlučio da više ne strepim - kaže Cvijanov.

- Sam trošak osiguranja košta me manje od 100 kila pšenice, što je prihvatljivo, posebno kada se ima u vidu koliko mogu da izgubim...