Poljoprivreda - Srbija

"Panonija" i "Morava" traže podršku Ministarstva

Prema definiciji Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, ekološka poljoprivreda i ekološko vinogradarstvo, sistem je upravljanja proizvodnjom grožđa i vina koji unapređuje i povećava biodiverzitet,  biološke cikluse i aktivnost zemljišta.

Ekološko vinogradarstvo zabranjuje upotrebu sintetičkih đubriva, pesticida i herbicida. Pioniri ekološkog vinogradarstva u Srbiji su bili "Navip", pogon "Fruškogorac" u Petrovaradinu i "Kosovovino".

Sorte vinove loze za bela vina "Morava" i "Panonija" stvorene su na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Njihov tvorac, profesor Petar Cindrić kaže da ne zahtevaju hemijsku zaštitu protiv bolesti.

"Mi u Sremskim Karlovcima "Panoniju" i "Moravu" gajimo 15 godina bez hemijske zaštite protiv plamenjače, pepelnice i truleži. Te sorte, za razliku od drugih, neotpornih, ne moramo godišnje prskati pesticidima i do 10 puta. Dobitak je finansijski, ali i ekološki, jer tako imamo zdravije grožđe i vino", kaže Cindrić.

Prema Cindrićevim rečima naše sorte za eko vina ne zaostaju za svetski priznatim sortama.

"Mislim da su po kvalitetu nadmašile naše stare, autohtone sorte kao i italijanski rizling. Približavaju se svetskim sortama. Recimo, vino "Panonije" slično je rajnskom rizlingu, a ima godina kada neodoljivo podseća na šardone. I druga sorta, "Morava", na kiselim zemljištima u centralnoj Srbiji, intenzivnim mirisom i drugim osobinama, staje uz rame sovinjonu, od vinogradara prozvanim "Kralj vina i vino kraljeva", ističe Cindrić.

Na pitanje zašto se te sorte ne šire u novim proizvodnim zasadima profesor Cindrić kaže da je izostala pomoć resornog ministarstva.

"Nismo imali podršku Ministarstva za poljoprivredu da formiramo matične zasade, tako da tu mnogo kasnimo. U Sremskim Karlovcima imamo samo 300 čokota od jedne i druge sorte. To je veoma mala količina, a potražnja je velika, i to ne samo na domaćem tržištu nego i u inostranstvu. Pretpostavljam da će se pre raširiti izvan naše zemlje nego kod nas.", zaključuje on.

Po sadašnjem stanju, korist od višedecenijskog rada profesora Cindrića i saradnika imaće vinogradari, vinari, pa na kraju potrošači u Evropskoj uniji.

Da bi ekološka proizvodnja grožđa i vina u našoj zemlji postigla zadovoljavajući nivo, značajnije učešće u celom poslu mora imati Ministarstvo za poljoprivredu, ali i vinogradari i vinari, jer evropski standardi, u toj oblasti, ne dozvoljavaju improvizacije.