„Pravih“ poljoprivrednih proizvođača, na pijaci je sve sve manje. Kako kažu, izlazak na pijacu nosi rizik od loše prodaje, cene pijačarine su dosta visoke, a tu je i gubitak vremena, koje je, posebno u sezoni poljskih radova dragoceno, pa je prodaja preprodavcu, i pored niže cene, znatno povoljnija. Čak i ozbiljni proizvođači, koji su ranije bili orijentisani isključivo na pijace, počinju da svoje proizvode plasiraju lancima megamarketa, pošto se, kako objašnjavaju, sve više kupaca okreće tom načinu trgovine. Pijaca, u odnosu na nakupca ima samo prednost više cene, ali, često i ta prednost nestane. Postoje i dodatni troškovi odlaska na pijacu i prevoz robe, ali i pijačarina, koja bi trebalo da bude četiri odsto vrednosti robe. Pijace polako gube primat.
„Pravih“ poljoprivrednih proizvođača, na pijaci je sve sve manje.
Kako kažu, izlazak na pijacu nosi rizik od loše prodaje, cene pijačarine su dosta visoke, a tu je i gubitak vremena, koje je, posebno u sezoni poljskih radova dragoceno, pa je prodaja preprodavcu, i pored niže cene, znatno povoljnija.
Čak i ozbiljni proizvođači, koji su ranije bili orijentisani isključivo na pijace, počinju da svoje proizvode plasiraju lancima megamarketa, pošto se, kako objašnjavaju, sve više kupaca okreće tom načinu trgovine.
- Pijaca, u odnosu na nakupca ima samo prednost više cene, ali, često i ta prednost nestane - objašnjava Stanko Trninić, povrtar iz Futoga.
Trninić podseća i na dodatne troškove odlaska na pijacu i prevoz robe, ali i pijačarinu, koja bi trebalo da bude četiri odsto vrednosti robe.
- Kada idem na pijacu, ne vozim 500 kilograma robe, nego vozim najmanje dve tone - kaže Trninić.
- Kada ulazim u Kvantaš, obračunavaju mi pijačarinu po ceni, koja je sa tezgi na kojima se prodaje na malo, a ja tako ne mogu da prodajem, pošto bih izgubio previše vremena, pa, samim tim, pijačarina ne bude četiri, nego se popne i do 10 odsto vrednosti robe. Takođe, retko se desi da svu robu koju povezem istog dana i prodam.
Moram da je vratim kući, tako da na nju ponekad pijačarinu platim i dva puta. Iz tih razloga, lakše mi je da sačekam nakupca, kojem robu prodam u dvorištu, i odmah dobijem gotov novac, bez rizika.
Andrija Vozar, iz Kisača, sa porodicom, ali i još dvadesetak radnika, bavi se proizvodnjom organskog povrća, koje plasira na tri novosadske pijace, ali ga prodaje i lancima megamarketa, a takođe i preprodavcima.
- Pijace polako gube primat - kaže Vozar.
- Kada sam počinjao, sva roba je išla na tezge. Sada, međutim, u megamarkete ode 40 odsto mojih proizvoda, 10 odsto kupe preprodavci, koji ih plasiraju na pijacama u Beogradu, a preostalih 50 odsto, i dalje je na pijacama.
Ovakav trend, kako kaže Vozar, lako se tumači. Kupcima su megamarketi pristupačniji. Imaju parking prostore, a nude i robu na odloženo plaćanje.
- Sada već sarađujem sa tri lanca megamarketa - kaže Vozar.
- Jedan od njih prošle godine je prodao 70 odsto povrća više nego pretprošle godine, pa je tendencija jasna.