Stari, ali i novopečeni ratari u pirotskom kraju, nekadašnji industrijski radnici, sve su zainteresovaniji za proizvodnju takozvane organske hrane, koja odlično uspeva na zapuštenim i zaparloženim staroplaninskim njivama, obraslim u šipurak i glog, ili, kako ovde kažu, džigrak. Kada je pre četiri godine formirana zadruga „Arbinje“, čija je osnovna delatnost upravo proizvodnja zdrave hrane, malo ko je verovao da će krompir sa Stare planine završavati na trpezama Francuza, Nemaca ili Rusa. Zadrugari iz Pirota, Dimitrovgrada, Bele Palanke i Babušnice dokazali su da je i to moguće. Organski proizvodi su za nekih 30 odsto skuplji u odnosu na one koji se uzgajaju na klasičan način i to je jedan od razloga zbog kojih su pokrenuli ovu proizvodnju. Drugi je sve veća potražnja organske hrane, a Stara planina obiluje nepreglednim prostranstvima koja nisu ni omirisala hemiju bez koje nema standardne proizvodnje, što je velika prednost u odnosu na druge krajeve.
Stari, ali i novopečeni ratari u pirotskom kraju, nekadašnji industrijski radnici, sve su zainteresovaniji za proizvodnju takozvane organske hrane, koja odlično uspeva na zapuštenim i zaparloženim staroplaninskim njivama, obraslim u šipurak i glog, ili, kako ovde kažu, džigrak.
Kada je pre četiri godine formirana zadruga „Arbinje“, čija je osnovna delatnost upravo proizvodnja zdrave hrane, malo ko je verovao da će krompir sa Stare planine završavati na trpezama Francuza, Nemaca ili Rusa. Zadrugari iz Pirota, Dimitrovgrada, Bele Palanke i Babušnice dokazali su da je i to moguće, ističe Nebojša Veličković, direktor Zadruge.
- Organski proizvodi su za nekih 30 odsto skuplji u odnosu na one koji se uzgajaju na klasičan način i to je jedan od razloga zbog kojih smo pokrenuli ovu proizvodnju. Drugi je sve veća potražnja organske hrane, a Stara planina obiluje nepreglednim prostranstvima koja nisu ni omirisala hemiju bez koje nema standardne proizvodnje, što je velika prednost u odnosu na druge krajeve. Ovde je mnoštvo napuštenih njiva - kaže Veličković.
Prema njegovim rečima, prvi kooperanti koji su praktično i osnivači zadruge, pre četiri godine su počeli da seju krompir, zatim luk, pa pasulj, a jedno vreme i tikvice. Najveći broj parcela je u Gornjem Visoku u selima Dojkinci, Donji i Gornji Krivodol, Izatovci, Rsovci, Brlog.
Oni koji su prve godine počeli sa manjim parcelama, iz godine u godinu povećavaju površine na kojima se bave ovom vrstom proizvodnje, jer nemaju probleme oko plasmana niti oko naplate. Uz to, organsku proizvodnju pomaže i država, a hrana se izvozi preko jedne srpsko-francuske firme.
- Državne subvencije za standardnu proizvodnju iznose 14.000 dinara po hektaru, a za organsku su 43.000 dinara. Uz to, lokalna vlast pomaže oko troškova sertifikacije. Prve godine sam pod krompirom imao hektar, a prošle godine 14 hektara. Planiram da ovu površinu povećam, jer ću uzgajati i pasulj - kaže Predrag Stanković, jedan od najvećih proizvođača, koji je prošle godine isporučio desetak tona crvenog i belog krompira iz sela Izatovci.
Organska hrana je neuporedivo kvalitetnija i zdravija od one koja se proizvodi uz pomoć mnoštva hemikalija i pesticida, pa je otuda i cena veća.
Neobrađene njive
U Dojkincima je najveći proizvođač Dragan Najdanović, koji se prvi odvažio da krene u ovaj posao.
- Pretprošle godine sam sa nepunih pola hektara imao oko 4,5 tona prvoklasnog organskog krompira. Lane sam obrađivao dva hektara, a ove godine ću sigurno više. U okolini sela ima mnogo neobrađivanih njiva, pa ću, uz moje, sigurno uzeti neku i u zakup. Od svih hemikalija koristim samo stajnjak, ali u dozvoljenim količinama, jer se propisi o proizvodnji organske hrane moraju poštovati - kaže Najdanović.