Poljoprivreda - Srbija

Počele pripreme za popis poljoprivrede

Biće teško uraditi popis zemljišta, a veliki broj neevidentiranih gazdinstava biće samo jedan od problema prilikom popisa poljoprivrede u 2012., rečeno je danas na osnivačkoj sednici Saveta popisa poljoprivrede, tela koji će pratiti ovaj postupak.

Može se očekivati da poljoprivrednici odbiju popisivače zbog bojazni od novih poreskih opterećenja, ukazao je predsednik Saveta Nikola Latinović i dodao da će popisivači morati da detaljno objasne poljoprivrednicima cilj popisa, a to je usklađivanje srpske agrarne politike sa evropskom i mogućnost dobijanja sredstava za razvoj poljoprivrede iz evropskih fondova.

On je ocenio da bi kvalitetan popis trebalo da dovede i do promena u vođenju poljoprivredne politike u zemlji.

Prema procenama Saveta popisa poljoprivrede, u Srbiji postoji 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta, 450.000 registrovanih, ali i oko 700.000 neregistrovanih gazdinstava.

"Mi to moramo da pronađemo u popisu", rekao je on i naglasio da, ako se dođe do podataka koji ne ukazuju na realnu sliku, nećemo moći da finansiramo projekte u poljoprivredi na odgovarajući način.

Profesor Miroslav Malešević ukazao je na problem sa popisivanjem zemljišta, ističući da ima dosta radnika - seljaka, koji nisu prijavili zemlju, te će ih popisivač zaobići.

Zbog toga je, naglasio je on, potrebno ukrstiti podatke sa Poreskom upravom o uplaćenim porezima i doprinosima, kako bi se proširila baza podataka o gazdinstvima. On je naveo i da je važno prilikom popisa utvrditi bonitet zemljišta.

I poljoprivredni ekspert Milan Prostran naveo je da se prilikom popisa, pored državnog poljoprivrednog zemljišta, mora voditi računa i o tome kolike su površine poljoprivrednog zemljišta pod restitucijom.

On je naveo da od 350.000 hektara državnog zemljišta više od 100.000 hektara treba da bude predmet restitucije.

Na sednici je podvučeno i da zemljišne knjige nisu ažurirane, kao i katastar, naročito posle izgradnje puteva.

Predviđeno je da popis poljoprivrede traje od 1. oktobra do 15. decembra, uz učešće 5.000 popisivača i organizatora. Prvi rezultati očekuju se u roku od 30 dana.

Popis finansiraju Evropska unija i evropski statistički zavod Evrostat.

Ukazano je da je popis praksa i u zemljama gde je učešće poljoprivrede u ukupnom bruto domaćem proizvodu manje nego u Srbiji, pa se recimo u Sjedinjenim Američkim Državama sprovodi dva puta u jednoj deceniji, dok kod nas kvalitetan popis u poljoprivredi nije urađen u poslednjih 40 godina.