Vlada Srbije sutra raspravlja o subvencijama za poljoprivredu. To je potrebno zbog poskupljenja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na domaćem i svetskom tržištu. Konačno će biti poznato da li će podsticaje od 14.000 dinara po hektaru dobijati samo proizvođači koji imaju do 10 hektara zemlje. Prolećna setva je završena, usevi su nikli, a poljoprivrednici još ne znaju na kolike subvencije imaju pravo. Mnogi su se dovijali kako bi obezbedili sve što je potrebno za proizvodnju. Nije isto ako je prinos 4 tone po hektaru ili 7,8 tona po hektaru. Malom proizvođaču je bitno da dobije subvencije od ministarstva da bi mogao da proizvede više robe i tako preživi u poljoprivredi. Neophodno je stimulisati manje proizvođače.
Država ove godine subvencioniše poljoprivrednike koji imaju do 10 hektara zemlje, saznaje RTS. Stučnjaci ocenjuju da je namera Vlade da subvencioniše mala gazdinstva dobra, jer su velika imanja dovoljno jaka da mogu da se snađu na tržištu.
Vlada Srbije sutra raspravlja o subvencijama za poljoprivredu, najavio je premijer Mirko Cvetković, ukazujući da je to potrebno zbog poskupljenja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na domaćem i svetskom tržištu.
Konačno će biti poznato da li će podsticaje od 14.000 dinara po hektaru dobijati samo proizvođači koji imaju do 10 hektara zemlje.
Prolećna setva je završena, usevi su nikli, a poljoprivrednici još ne znaju na kolike subvencije imaju pravo. Mnogi su se dovijali kako bi obezbedili sve što je potrebno za proizvodnju.
"Nije isto ako imamo prinos od 4 tone po hektaru ili 7,8 tona po hektaru. Malom proizvođaču je bitno da dobije subvencije od ministarstva da bi mogao da proizvede više robe i tako preživi u poljoprivredi", rekao je Zoran Sefkerinac, predsednik Udruženja poljoprivednika iz Pančeva.
Vladimir Rakić, poljoprivrednik iz Užica, kaže da je neophodno stimulisati manje proizvođače.
"Mi bismo možda proširili proizvodnju, uzimali zemlju u arendu ili u trajno vlasništvo" rekla je Tatjana Ugarković, poljoprivrednik iz Kikinde.
Strategija kočila odluke
Iz vrha vlasti, pak, tvrde da im je bilo potrebno vreme da naprave pravu strategiju podsticanja, kako bi i građani i država na pravi način iskoristili to što hrana u svetu poskupljuje.
"Mislim da se, ipak, ne kasni sa tim, imajući u vidu da je bilo potrebno da se napravi ozbiljniji pristup načinu na koji poljoprivredu treba podržati u funkciji novonastale okolnosti, a to je da su njihove cene, poljoprivredni proizvodi, značajno rasle mnogo više nego ostale cene", rekao je premijer Mirko Cvetković.
Država je prošle godine pomagala domaćinstva do 100 hektara i za to potrošila 120 miliona evra, ali proizvodnja po hektaru nije povećana, kažu stručnjaci. Kako je budžet ograničen, objašnjavaju, u narednom periodu trebalo bi stimulisati mala gazdinstva koja imaju šansu da povećaju produktivnost.
"Sigurno je da su velika gazdinstva finansijski, tehničko-tehnološki sa mehanizacijom opremljeniji, njima je mnogo lakše ne samo da proizvode, nego i da vraćaju kredite koje recimo u ovom trenutku nudi ministarstvo i banke sa kamatom od osam odsto", rekao je Drago Cvijanović, iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Stočari će, kažu u ministarstvu, i dalje moći da računaju na premiju od pet dinara za litar mleka i subvenciju od 25.000 dinara po grlu.