Poljoprivreda - Srbija

Poslednji u Evropi po navodnjavanju obradivih površina

Dok cene hrane divljaju, a vreme postaje sve sušnije, u Srbiji se navodnjava tek između jedan i 1,5 procenat svih obradivih površina.

Po toj statistici, mi smo na samom začelju Evrope i za sada nema naznaka da bi bilo šta moglo da se promeni nabolje.

Kako za Danas kaže saradnik Privredne komore Srbije Milan Prostran, Srbija ne samo da nije povećavala količinu površina pod sistemima za navodnjavanje, već ju je drastično smanjila, iako smo i u najboljim danima bili poslednji na kontinentu po raširenosti upotrebe navodnjavanja.

- Srbija je nekada navodnjavala 170.000 hektara, a danas samo 40.000 hektara, što je manje od jedan odsto naših obradivih površina. Pritom, od 4,2 miliona hektara koji se obrađuju u Srbiji, za navodnjavanje je pogodno 1,5 miliona hektara - ističe Prostran. Prema njegovim rečima, problem je u tome što 20 godina niko nije ulagao u razvoj ovih sistema, dok su postojeći kapaciteti propadali prvo tokom devedesetih, kada je zemlja vraćana seljacima koji nisu bili zainteresovani za navodnjavanje, a zatim i tokom tranzicije „zbog velikog broja neuspešnih privatizacija“ u poljoprivredi.

Uz to, od 2000. godine statistika je prestala da vodi evidenciju o ovim sistemima, tako da danas niko ne zna koliko tačno ima površina koje se navodnjavaju.

- Ali sa 170.000 hektara mi smo bili na začelju u Evropi, a sada i pogotovo. Nismo pratili najave promena klime, a to je nešto čemu se mora posvetiti mnogo više pažnje. Srbija nije zemlja poput Izraela koja mora da navodnjava sve svoje površine, ali upotreba ovih sistema u uzgajanju visoko vrednih kultura u povrtarstvu, semenskoj proizvodnji i voćarstvu je vrlo rentabilna. S druge strane, za masovne kulture poput pšenice, kukuruza, suncokreta i šećerne repe, ovi sistemi se retko koriste, prevashodno zbog njihove visoke cene - kaže Prostran.

Kao ilustraciju stanja, ovaj stručnjak navodi da su po rasprostranjenosti navodnjavanja ispred Srbije čak i zemlje poput Makedonije, Grčke i Turske, „dok je Albanija po tome uvek bila ispred nas“.

Prostran zato smatra da bi rešenje bilo u tome da država napravi ozbiljnu strategiju razvoja ove oblasti i da se zatim preko međunarodnih finansijskih institucija dobije kreditna linija, koja bi omogućila nabavku opreme. I do sada je, kako kaže, država davala beneficirane kredite za sve koji su hteli da uvode ove sisteme, „ali je problem to što opremu za navodnjavanje kupovali veliki zemljoposednici, među kojima je tek poneki počeo ozbiljno da se bavi poljoprivredom“. Ostali uglavnom čekaju da vide šta će biti sa zemljištem, da li će se vratiti u državnu svojinu, da li će biti obuhvaćeno restitucijom, i tako danje.

- Pitanje navodnjavanja se pojavljuje svaki put kad suša ozbiljno uzme danak. Ove godine to se još nije dogodilo, jer postoji mogućnost da se propušteno nadoknadi, ako bude kiša koje se najavljuju, ali ako stalno budemo gledali u nebo, na kraju ćemo slomiti kičmu - kaže Prostran, koji podseća da je Srbija u poslednjih 10 godina, bar tri puta imala sušu.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić kaže da se u Srbiji sistemi za navodnjavanje nalaze na 1,5 odsto obradivih površina, ali da se „zaista navodnjava manje od tog procenta“.

„Prosek navodnjavanja oranica, voćnjaka i vinograda u svetu je oko 17 odsto. Albanija navodnjava 30 odsto obradivih površina, a Austrija kao brdsko-planinska zemlja 20 odsto“, kaže Ševarlić, a prenosi Beta. Prema njegovim rečima, Srbija bi ulaganjem u već postojeće sisteme za navodnjavanje, ali i izgradnjom novih, mogla da ima veći prinos, povećanu proizvodnju poljoprivrednih kultura prve klase koje su izvozno orijentisane, ali i mogućnost dve setve u toku godine.

„Potrebno je osposobiti sistem za navodnjavanje u dolini Zapadne Morave, kojim bi bili pokriveni Čačak, Trstenik, Kruševac, kao i onaj u Preševskoj dolini, ali i više uraditi na iskorišćavanju sistema Dunav-Tisa-Dunav, koji bi mogao da navodnjava 500.000 hektara“, navodi ovaj stručnjak.

Ševarlić ističe da izgradnja sistema za navodnjavanje košta oko 5.000 evra po hektaru, u zavisnosti od modela koji se primenjuje, ali da intenzivna proizvodnja može da omogući isplativost ulaganja. Prema njegovim rečima, Srbija još nije iskoristila 25 miliona dolara Svetske banke za projekte navodnjavanja, iako rok za povlačenje tih sredstava ističe krajem godine.

„Nije iskorišćeno ni 50 miliona dolara za iste namene, čiji rok za povlačenje ističe 2014“, rekao je Ševarlić, navodeći da je glavni razlog za to nepostojanje projekata. To, kako dodaje, pokazuje da je odnos države prema poljoprivredi neadekvatan i da je ta oblast veoma zanemarena.

„To je veoma važno ako se ima u vidu prognoza svetskih stručnjaka da će u narednih 10 godina rasti cene hrane, ali i potražnja za osnovnim životnim namirnicama, što je i izvozna šansa Srbije“, zaključio je ovaj stručnjak.