Zima i sneg neće naneti značajnije štete usevima, pšenica je sačuvana na celoj teritoriji Srbije, pa se ove godine može očekivati dobar rod. Određena oštećenja su zabeležena samo kod ječma i koštičavog ranog voća, ali štete nisu toliko velike koliko se u prvi mah procenjivalo. U mestima gde je sneg pao blagovremeno, pšenica i svi ostali ozimi usevi stoprocentno su zaštićeni, jer su dobili termoizolator, međutim u Vojvodini i pojedinim žitorodnim regionima sneg je pao u drugom turnusu, što je donekle oštetilo površine pod ječmom. Pšenica je "izdržala" 13 stepeni ispod nule zahvaljujući snežnom pokrivaču, a postepenim su otapanjem snega zadržane značajne količine vode. Agrometeorolozi su konstatovali pre ovih padavina da je suša bila prisutna čak do dubine od sedam metara, a otapanje snega je omogućilo značajne količine vode.
Zima i sneg neće naneti značajnije štete usevima, pšenica je sačuvana na celoj teritoriji Srbije, pa se ove godine može očekivati dobar rod, izjavio je Tanjugu savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković.
Određena oštećenja su zabeležena samo kod ječma i koštičavog ranog voća, ali štete nisu toliko velike koliko se u prvi mah procenjivalo, kazao je Stanković.
"U mestima gde je sneg pao blagovremeno, pšenica i svi ostali ozimi usevi stoprocentno su zaštićeni, jer su dobili termoizolator, međutim u Vojvodini i pojedinim žitorodnim regionima sneg je pao u drugom turnusu, što je donekle oštetilo površine pod ječmom", kazao je Stanković.
Pšenica je, prema njegovim rečima, "izdržala" 13 stepeni ispod nule zahvaljujući snežnom pokrivaču, a postepenim su otapanjem snega zadržane značajne količine vode.
"Agrometeorolozi su konstatovali pre ovih padavina da je suša bila prisutna čak do dubine od sedam metara, a otapanje snega je omogućilo značajne količine vode", naveo je Stanković.
On je ukazao da tamo gde su proizvođači obavili prvo februarsko prihranjivanje useva preko snega, treba očekivati izuzetno dobre rezultate, a ako su "bacili još 100 do 200 kilograma (đubriva) po hektaru, posebno i u drugom prihranjivanju u martu" i dobre prinose.
Procene su da je pšenica jesenas u Srbiji zasejana na oko 500.000 hektara, što bi trebalo da omogući rod veći od dva miliona tona, istakao je Stanković.
On je precizirao da ta količina, uz prenete zalihe koje iznose više od milion tona, znači stabilnu godinu i snabdevanje domaćeg tržišta, a ostaće i značajne količine hlebnog žita za izvoz.
Govoreći o voću, Stanković je naveo da agrarni meterolozi predviđaju da je došlo do izvesnog oštećenja kod koštičavog ranog voća i predlažu da se "u zimskom orezivanju pusti koja grančcica ili rodni pupoljak više", napominjući da se ukoliko oštećenja nisu veća, to može korigovati prolećnom rezidbom.
"Voće ipak nije oštećeno kao što su prve procene ukazivale, a to se naročito odnosi na vinogradarstvo i vinovu lozu", kazao je on.