Pšenice će biti i za izvoz

Bez autora

Nov 29 2011

Realno je očekivati da u Srbiji ove godine pšenicom bude zasejano oko 500.000 hektara, što će uz prosečan prinos, biti sasvim dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz. Setva pšenice u Vojvodini je završena, i to na oko 260.000 hektara, dok su u centralnoj Srbiji površine pod hlebnim žitom nešto manje, a procenat izvršenja setve trenutno iznosi oko 90 odsto. Nije nova situacija da se pšenica, pogotovo u centralnoj Srbiji, seje van agrotehničkog roka, i to naročito u ovoj godini koja je bila veoma teška, pre svega u pogledu vremenskih uslova. Veoma nizak nivo padavina otežavao je setvu, a sa druge strane, donekle ometao normalan razvoj semena, odnosno nicanje pšenice. Ukupne površine pod pšenicom opet se kreću na nivou višegodišnjeg proseka, što je oko 500.000 hektara na nivou cele teritorije Srbije. Ove površine su itekako dovoljne ne samo za ukupne potrebe naše zemlje, koje iznose oko 1,6 miliona tona godišnje, već i za formiranje adekvatnih tržišnih viškova.

Realno je očekivati da u Srbiji ove godine pšenicom bude zasejano oko 500.000 hektara, što će uz prosečan prinos, biti sasvim dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz, izjavili su danas za Tanjug predstavnici Ministarstva poljoprivrede i trgovine i naučnih institucija.

Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović kazao je da je setva pšenice u Vojvodini završena, i to na oko 260.000 hektara, dok su u centralnoj Srbiji površine pod hlebnim žitom nešto manje, a procenat izvršenja setve trenutno iznosi oko 90 odsto.

On je dodao da "nije nova situacija" da se pšenica, pogotovo u centralnoj Srbiji, seje van agrotehničkog roka, i to naročito u ovoj godini koja je bila veoma teška, pre svega u pogledu vremenskih uslova.

"Veoma nizak nivo padavina otežavao je setvu, a sa druge strane, donekle ometao normalan razvoj semena, odnosno nicanje pšenice", ukazao je Milovanović.

Prema podacima sa kojima Ministarstvo raspolaže, ukupne površine pod pšenicom opet se kreću na nivou višegodišnjeg proseka, što je oko 500.000 hektara na nivou cele teritorije Srbije, naveo je on.

"Ove površine su itekako dovoljne ne samo za ukupne potrebe naše zemlje, koje iznose oko 1,6 miliona tona godišnje, već i za formiranje adekvatnih tržišnih viškova", kazao je Milovanović.

On je naglasio da je "potpuno jasno da će pšenica, na osnovu zasejanih površina, ukoliko se ne dese neke elementarne nepogode u međuvremenu, predstavljati veoma bitan izvozni artikal i u sledećoj godini".

Milovanović je podsetio da ovu godinu karakteriše praktično veća proizvodnja pšenice od inicijalno planirane za 2010. koja je iznosila oko 1,9 miliona tona.

Konačni rezultati žetve pokazali da je ukupna proizvodnja pšenice bila veća od 2,1 milion tona, što znači da će posle zadovoljavanja domaćih potreba, na raspolaganju ostati više od 500.000 tona hlebnog žita za izvoz u zemlje regiona i EU, precizirao je Milovanović.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović rekao je da će, prema podacima kojima taj institut raspolaže, u Srbiji pšenicom biti zasejano između 450.000 i 500.000 hektara.

"U agrotehničkom roku je posejano nešto manje površina u odnosu na raniji period, ali očekujem da se pšenica, kada padne dubok sneg i kiša, ipak 'izvuče' na proleće", dodao je on.

"Istovremeno, očekujemo da će naši instituti ponuditi jare sorte pšenice i da će jedan deo površina biti zasejan i u proleće", rekao je Cvijanović.