Poljoprivreda - Srbija

Pšenici nedostaje vlaga

Lanjska suša bila je tolika da sadašnje padavine nisu dovoljne da nadoknade nedostatak vlage u zemljištu.

Kiša bi ovim intenzitetom trebalo da pada danima, da bi nadoknadila zalihe vode neophodne za dobar rod pšenice. Uz to, sada bi hlebnom žitu dobro došlo i više snega, ocenjuju stručnjaci.

"Sadašnja kiša koristi, ali i kada bi danima padala, ne bi mogla da nadoknadi vodu potrebnu biljkama. Nedostatak vlage je toliki da bi padavina trebalo da bude makar mesec-dva, jer nedostatak je preko 170 litara od jula do danas. Sigurno je da bi bilo bolje da sneg napada nekih 40 do 50 centimetara i da ostane hladno vreme. To bi prijalo pšenici i drugim organizmima", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta  u Novom Sadu Miroslav Malešević.

"A sneg bi dobro došao pšenici na poljima u srednjem Banata.Ako se to ipak i ne dogodi, hlebno žito neće trpeti posledice golomrazice. Bilo bi dobro da bude snežnog pokrivača, ali i ako ga ne bude, temperature do minus 3 stepena ne deluju na stanje pšenice. To nisu kritični uslovi za žito", ocenjuje stručni saradnik u Institutu za poljoprivredu u Zrenjaninu Dragan Marković.

"Međutim, ako u narednom periodu ne bude obilnijih padavina, prinosi većine ratarskih kultura, koje tek treba posejati – pre svih kukuruza i soje – biće drastično smanjeni," upozorava na to stručnjak u novosadskom institutu za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković.

"Ako u nastavku godine ne bude više padavina onda mogu reći da bi to bila gotovo katastrofa na pomolu. Ove padavine, malo kiše, malo snega, koje su bile ovih dana apsolutno su nedovoljne. To je svega nekoliko milimetara padavina. Zaista svi zajedno u narednom periodu priželjkujemo daleko više padavina", dodaje on.

Ako se suša nastavi, stručnjaci preporučuju ratarima da, prilikom prolećne setve zbog manjeg potencijala zemljišta, smanje broj biljaka po kvadratnom metru, kao i količine đubriva. S druge strane, neophodno je, pravilnom obradom zemljišta, sačuvati i to malo vlage u zemljištu, koja je neophodna u periodu vegetacije.

Zasadi pšenice u dobrom stanju

Kiše i visoka temperatura za ovo doba godine izuzetno su pogodovale razvoju pšenice u Srbiji u vreme kada je ona obično u stanju mirovanja, izjavio je danas upravnik odeljenja za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Srbislav Denčić.

On je agenciji Beta kazao da je pšenica koja je posejana u oktobru u izvanrednom stanju i biljke imaju razvijena tri do četiri bokora, dok pšenica koja je posejana u novembru, pa čak i u drugoj polovini tog meseca, zahvaljujući trenutnim vremenskim prilikama, ima dva lista.

"Vreme je izuzetno neobično za ovo doba godine. Ako pogledamo celokupnu vegetaciju pšenice, neobjašnjivo je što još uvek nije prestala sa rastom i razvojem", rekao je Denčić i dodao da je posebno važno što se uz povećanje vlage dobro razvija i korenov sistem biljke.

On je podsetio da je nedavna suša "pomalo sprečila normalan razvoj biljaka", ali da trenutne temperature i poboljšanje potencijala vlage u zemljištu omogućuju dalji rast pšenice, posebno na teritoriji Vojvodine.

"Pšenica još nije ušla u latentno stanje, kada su temperature nekoliko dana ispod minus 10 stepeni. Temperatura je trenutno takva da će većina posejane pšenice proći stadijum od šest do osam nedelja na temperaturama od nula do pet stepeni", rekao je Denčić.

Dodao je da najavljene temperature govore da neće doći ni do kakvih poremećaja, a da u Vojvodini ne bi trebalo da dođe do ekstremno niskih temperatura bez snega, jer pšenica trenutno nigde nije zaštićena snežnim pokrivačem.

Prema podacima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u Srbiji je ove godine posejano oko 490.000 hektara pod pšenicom, od čega 261.000 u Vojvodini, što bi trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe.

U slučaju višegodišnjeg prosečnog prinosa, u Srbiji bi nakon žetve 2012. godine trebalo da bude ubrano oko 1,8 miliona tona pšenice.

Jesenja setva je prema oceni stručnjaka bila jako loša, jer je zemljište bilo apsolutno suvo zbog nedostatka padavina. Setva je obavljena na vreme na oko 200.000 hektara, a oko 60 odsto površina je posejano van roka.