Proračuni Instituta za ekonomiku poljoprivrede pokazali su da bi proizvodnja kukuruza i pšenice u Srbiji bila isplativa ukoliko bi njihovi prinosi bili viši od osam, odnosno šest tona po hektaru i ako bi njihova otkupna cena u trenutku žetve iznosila oko 20 dinara bez PDV-a za kilogram. Tim tog instituta na čelu sa direktorom profesorom Dragom Cvijanovićem uradio je kalkulacije na bazi marže pokrića, odnosno varijabilnih troškova za dominantne ratarske kulture – kukuruz i pšenicu. Po toj računici, marža pokrića u slučaju pomenutih prinosa i otkupne cene tih žitarica iznosila bi oko 750 evra po hektaru za kukuruz i oko 660 evra po hektaru za pšenicu. Marža pokrića predstavlja sumu kojom bi raspolagalo gazdinstvo za pokriće opštih troškova (radna snaga, eventualni zakup zemljišta, osiguranje useva i deo režijskih troškova), kao i moguću zaradu.
Proračuni Instituta za ekonomiku poljoprivrede pokazali su da bi proizvodnja kukuruza i pšenice u Srbiji bila isplativa ukoliko bi njihovi prinosi bili viši od osam, odnosno šest tona po hektaru i ako bi njihova otkupna cena u trenutku žetve iznosila oko 20 dinara bez PDV-a za kilogram.
Tim tog instituta na čelu sa direktorom profesorom Dragom Cvijanovićem uradio je kalkulacije na bazi marže pokrića, odnosno varijabilnih troškova za dominantne ratarske kulture – kukuruz i pšenicu.
Po toj računici, marža pokrića u slučaju pomenutih prinosa i otkupne cene tih žitarica iznosila bi oko 750 evra po hektaru za kukuruz i oko 660 evra po hektaru za pšenicu.
Marko Jeločnik sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede objasnio je da marža pokrića predstavlja sumu kojom bi raspolagalo gazdinstvo za pokriće opštih troškova (radna snaga, eventualni zakup zemljišta, osiguranje useva i deo režijskih troškova), kao i moguću zaradu.
Jeločnik je u izjavi Tanjugu precizirao da marža pokrića predstavlja razliku između ukupnih prihoda gazdinstva zajedno sa subvencijama i varijabilnih troškova setve, žetve i obrade zemljišta, koji obuhvataju seme, mineralno đubrivo, sredstva za zaštitu bilja i troškove korišćenja mehanizacije.
"Tokom izrade kalkulacija uzeto je u obzir da je primenjena optimalna struktura setve, odnosno korišćenja mineralnih đubriva, hemijskih sredstava i sprovedene sve predviđene agrotehničke mere", kazao je on.
"Pretpostavili smo da bi bilo isplativo proizvoditi u Srbiji kukuruz i pšenicu, ukoliko bi njihovi prinosi bili viši od osam, odnosno šest tona po hektaru, s tim da otkupna cena u trenutku žetve za zrno kukuruza i pšenice bude oko 20 dinara bez PDV (po kilogramu)", kazao je Jeločnik.
On je napomenuo i da su kalkulacijama obuhvaćene trenutne cene inputa na tržištu, a da su otkupne cene kukuruza i pšenice očekivane.