Srbija može da postane velesila u svetu u proizvodnji meda. Iz Srbije se u poslednje dve godine beleži značajan porast proizvodnje meda sa cenama koje su sada važeće na evropskom tržištu, tako da svako ko uđe u proizvodnju ima priliku da dobro zaradi. Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede imaju dva cilja, a to su povećanje izvoza i porast potrošnje meda na domaćem tržištu, jer je to veoma važno za zdravlje nacije. Pčelari imaju mogućnost da uzmu dinarske subvencionisane kredite do tri godine, uz fiksnu kamatnu stopu od osam posto. Reč je o najjeftinijim kreditima koji danas postoje u Srbiji, pa tako svako registrovano gazdinstvo može da uzme kredit do pet miliona dinara. Sve što je vezano za same košnice, rojeve, vozila, koja mogu da budu i polovna, kao i druge stvari neohodne za pčelarasku proizvodnju, mogu da budu predmeti finansiranja, koje će pčelari zajedno sa bankama ugovarati.
Srbija može da postane velesila u svetu u proizvodnji meda.
Iz Srbije se u poslednje dve godine beleži značajan porast proizvodnje meda sa cenama koje su sada važeće na evropskom tržištu, tako da svako ko uđe u proizvodnju ima priliku da dobro zaradi.
Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede imaju dva cilja, a to su povećanje izvoza i porast potrošnje meda na domaćem tržištu, jer je to veoma važno za zdravlje nacije.
Kako je saopšteno iz resornog ministarstva, pčelari imaju mogućnost da uzmu dinarske subvencionisane kredite do tri godine, uz fiksnu kamatnu stopu od osam posto. Reč je o najjeftinijim kreditima koji danas postoje u Srbiji, pa tako svako registrovano gazdinstvo može da uzme kredit do pet miliona dinara. Sve što je vezano za same košnice, rojeve, vozila, koja mogu da budu i polovna, kao i druge stvari neohodne za pčelarasku proizvodnju, mogu da budu predmeti finansiranja, koje će pčelari zajedno sa bankama ugovarati.
U Srbiji ima 12.200 registrovanih pčelara, što znači da toliko porodica ima prihod od te delatnosti. Naš pčelar prosečno ima pčelinjak od 29,43 košnice što nas rangira na visoko peto mesto u odnosu na zemlje Evropske unije.
Prošle godine Srbija je imala istorijski izvoz od 2.000 tona meda, a proizvodnja je iznosila 5.500 tona, što pokazuje da je domaća potrošnja veoma velika.
Najznačajnije izvozno tržište je EU u koju je u 2010. godini izvezeno tri četvrtine od ukupnog izvoza, a pored toga se izvozi i u CEFTA zemlje.