Ukupan ovogodišnji rod pšenice u Srbiji trebalo bi da bude oko dva miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Pšenice, koja je u Srbiji posejana na 480.000 hektara, biće dovoljno za domaće potrebe od 1,6 miliona tona, dok će od vremenskih prilika zavisiti da li će višak pšenice za izvoz iznositi 300.000 ili 500.000 tona. Vreme je do sada bilo povoljno za razvoj žita. U Srbiji pšenica trebalo bi da se seje na 550.000 do 600.000 hektara, sve dok je prosečni rod oko četiri tone po hektaru, koliko se očekuje i ove godine. Tek ukoliko bi se rod povećao na pet ili više tona po hektaru, moglo bi se ići na smanjenje površine pod žitom, u korist nekih drugih kultura, a da to ne ugrozi domaće potrebe za pšenicom. Prelazne zalihe pšenice neće biti visoke i iznosiće od 50.000 do 100.000 tona.
Ukupan ovogodišnji rod pšenice u Srbiji trebalo bi da bude oko dva miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz, izjavio je danas direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković.
„Pšenice, koja je u Srbiji posejana na 480.000 hektara, biće dovoljno za domaće potrebe od 1,6 miliona tona, dok će od vremenskih prilika zavisiti da li će višak pšenice za izvoz iznositi 300.000 ili 500.000 tona”, rekao je on agenciji Beta i dodao da je vreme do sada bilo povoljno za razvoj žita.
Saković smatra da bi u Srbiji pšenica trebalo da seje na 550.000 do 600.000 hektara, sve dok je prosečni rod oko četiri tone po hektaru, koliko se očekuje i ove godine.
„Tek ukoliko bi se rod povećao na pet ili više tona po hektaru, moglo bi se ići na smanjenje površine pod žitom, u korist nekih drugih kultura, a da to ne ugrozi domaće potrebe za pšenicom”, rekao je on.
Saković je naveo da prelazne zalihe pšenice neće biti visoke i da će iznositi od 50.000 do 100.000 tona.
Direktor „Žita Srbije” smatra da bi država najkasnije naredne nedelje trebalo da ukine tromesečnu zabranu izvoza pšenice, koja je uvedena 16. marta kako bi se izbegli poremećaji u snabdevanju domaćeg tržišta.
Ocenio je da bi u slučaju produženja zabrane izvoza pšenice pred žetvu bilo „direktno zavlačenjhe ruke države u džep proizvođača”, dodavši da bi to uticalo i na smanjenje cene žita.
Iz Srbije je od prošlogodišnje žetve do početka marta izvezeno 615.000 tona pšenice, što je 115.000 tona više nego što je planirano.