Očekuje se da će sa 491.174 hektara žetvenih površina biti skinuto ukupno 1,88 miliona tona pšenice, što je za 15,1 odsto više u odnosu na prošlogodišnju proizvodnju. Prema prvim procenama o očekivanoj proizvodnji pšenice prema stanju useva na dan 25. maj, ovogodišnji rod hlebnog žita u Srbiji biće za 8,1 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek (2001-2010). Procenjuje se da će očekivani rod pšenice sa prenetim zalihama iz prethodne sezone obezbediti samodovoljnost u snabdevanju domaćeg stanovništva i da će ostati raspoloživo oko 300.000 tona za izvoz. Žetvene površine su povećane za 11.161 hektar u odnosu na procenjene setvene površine od 480.013 hektara (stanje od 30. novembra 2010. godine). U prolećnoj setvi kukuruzom je zasejano 1,26 miliona hektara, što je za 2,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokret se nalazi na površini od 177.424 hektara, što je za četiri odsto više nego lane. Smanjenje površina od 15,5 odsto beleži se kod soje koja je zasejana na 166.134 hektara, a od 15,3 odsto kod šećerne repe koja se nalazi na površini od 56.570 hektara.
Očekuje se da će sa 491.174 hektara žetvenih površina biti skinuto ukupno 1,88 miliona tona pšenice, što je za 15,1 odsto više u odnosu na prošlogodišnju proizvodnju, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Prema prvim procenama o očekivanoj proizvodnji pšenice prema stanju useva na dan 25. maj, ovogodišnji rod hlebnog žita u Srbiji biće za 8,1 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek (2001-2010).
„Procenjuje se da će očekivani rod pšenice sa prenetim zalihama iz prethodne sezone obezbediti samodovoljnost u snabdevanju domaćeg stanovništva i da će ostati raspoloživo oko 300.000 tona za izvoz”, kazao je saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.
Stanković je kazao da je interesantno napomenuti i da su, prema podacima RZS, žetvene površine povećane za 11.161 hektar u odnosu na procenjene setvene površine od 480.013 hektara (stanje od 30. novembra 2010. godine).
Prema podacima RZS, u prolećnoj setvi kukuruzom je zasejano 1,26 miliona hektara, što je za 2,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokret se nalazi na površini od 177.424 hektara, što je za četiri odsto više nego lane.
Smanjenje površina od 15,5 odsto beleži se kod soje koja je zasejana na 166.134 hektara, a od 15,3 odsto kod šećerne repe koja se nalazi na površini od 56.570 hektara. U odnosu na desetogodišnji prosek, manje je zasejano šećerne repe za 7,7 odsto, a više kukuruza - za 3,8 odsto, suncokreta ( jedan odsto) i soje (24,7 odsto). Prema podacima RZS prikazanim prema stanju na dan 25. maj, očekivalo se da proizvodnja maline bude veća za 13,9 odsto (procenjena je proizvodnja od 95.565 tona), a višanja za 33,3 odsto (procenjena je produkcija od 88.274 tona).
Međutim, grad zabeležen 24. juna pogodio je baš regione gde se proizvodi najkvalitetnija malina - Arilje i Ivanjicu, te je značajno uništio plodove i višegodišnje zasade, ukazao je Stanković.
„Neke procene ukazuju da bi rod maline mogao biti manji za 20 do 22 odsto od očekivanog, odnosno oko 20.000 tona i iznositi oko 75.000 tona”, precizirao je Stanković. Stanković je rekao da se umanjenje roda od 20 do 25 odsto može očekivati i kod svih vrsta voća, ne samo maline, objavljeno je na sajtu PKS.