Isključivo od prinosa zemlje i uzgoja stoke u Srbiji živi milion stanovnika, ali doprinose, po svemu sudeći, ne plaća ni njih deset odsto. Tako će i u 2012. Penzijski fond najmanje para prikupiti od ratara, a država će, i ove godine, pokriti manjak od čak 25 milijardi dinara, kako bi se penzije isplaćivale redovno. Tradicionalno se svake godine najmanje doprinosa prikupi od poljoprivrednih osiguranika, ali država dotira razliku. A prema tom planu, od socijalnih doprinosa poljoprivrednika očekuje se ukupan prihod od svega 3,4 milijarde dinara, a za isplatu penzija i ostalih naknada potrebno je 28,5 milijardi dinara. Većina poljoprivrednika koji se odluče da uplaćuju redovno doprinose biraju najmanje moguće iznose. A u ovom trenutku najniža osnovica, koja predstavlja zamišljenu platu, iznosi 17.551 dinar. Za doprinose se izdvaja 22 odsto od ovog iznosa, odnosno oko 3.500 dinara mesečno. Ipak, i ovi iznosi mnogima se čine previsoki. Iako je u našoj zemlji registrovano 227.888 poljoprivrednih domaćinstava - jer je to uslov za državne subvencije - socijalno uplaćuje tek 81.000 gazdinstava, što je ubedljivo najniži evropski prosek.
Isključivo od prinosa zemlje i uzgoja stoke u Srbiji živi milion stanovnika, ali doprinose, po svemu sudeći, ne plaća ni njih deset odsto.
Tako će i u 2012. Penzijski fond najmanje para prikupiti od ratara, a država će, i ove godine, pokriti manjak od čak 25 milijardi dinara, kako bi se penzije isplaćivale redovno.
- Tradicionalno se svake godine najmanje doprinosa prikupi od poljoprivrednih osiguranika, ali država dotira razliku - kaže Radoje Savićević iz Sektora za penzijsko osiguranje u Ministarstvu rada.
A prema tom planu, od socijalnih doprinosa poljoprivrednika očekuje se ukupan prihod od svega 3,4 milijarde dinara, a za isplatu penzija i ostalih naknada potrebno je 28,5 milijardi dinara.
Većina poljoprivrednika koji se odluče da uplaćuju redovno doprinose biraju najmanje moguće iznose. A u ovom trenutku najniža osnovica, koja predstavlja zamišljenu platu, iznosi 17.551 dinar. Za doprinose se izdvaja 22 odsto od ovog iznosa, odnosno oko 3.500 dinara mesečno - objašnjavaju u Fondu PIO.
Ipak, i ovi iznosi mnogima se čine previsoki. Iako je u našoj zemlji registrovano 227.888 poljoprivrednih domaćinstava - jer je to uslov za državne subvencije - socijalno uplaćuje tek 81.000 gazdinstava, što je ubedljivo najniži evropski prosek.
I dok traju polemike o tome ko je odgovoran za ovakav negativan bilans - da li poljoprivrednici koji nisu uplaćivali svoje obaveze ili država koja je tokom devedesetih ”preskočila” isplatu 20 penzija - kasa Fonda sve je praznija. Zato danas ni starost ratara nije laka, jer svih 200.000 penzionisanih poljoprivrednika ima veoma niska primanja. Prosečan iznos na njihovim čekovima jedva prelazi 9.000 dinara mesečno.