Berba grožđa u podunavskom vinogorju najbolja je u poslednjoj deceniji. Ovogodišnji rod je oko 15.000 tona, dok su u nekim vinogradima prinosi blizu - rekordnih. I, što je vinogradarima najbitnije, grožđe je izuzetnog kvaliteta. Sa oko 1.200 hekatara vinograda u Podunavskom okrugu, tokom ovogodišnje berbe prosečno je ubrano 12 tona po hektaru - zahvaljujući prethodnoj blagoj zimi i gotovo idealnim vremenskim uslovima, koji pogoduju uzgoju vinove loze. Prinos kod stonih sorti kreće se od 15 do 17 tona, a kod vinskih, pre svega "smederevke", dostiže i 20.000 kilograma po hektaru. Kada je reč o sortama za vrhunska vina, kao što su "kaberne sovinjon" i "šardone", prinosi su kao u udžbenicima: od šest do osam tona po hektaru, jer je ovde na prvom mestu kvalitet. Loza "smederevka" smatra se jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije, ali je poslednjih petnaestak godina nepravedno zapostavljena. Podrum "Ilić" u Vodnju, na primer, od ove berbe praviće prvoklasnu "smederevku".
Berba grožđa u podunavskom vinogorju najbolja je u poslednjoj deceniji. Ovogodišnji rod je oko 15.000 tona, dok su u nekim vinogradima prinosi blizu - rekordnih. I, što je vinogradarima najbitnije, grožđe je izuzetnog kvaliteta!
Sa oko 1.200 hekatara vinograda u Podunavskom okrugu, tokom ovogodišnje berbe prosečno je ubrano 12 tona po hektaru - zahvaljujući prethodnoj blagoj zimi i gotovo idealnim vremenskim uslovima, koji pogoduju uzgoju vinove loze.
- Prinos kod stonih sorti kreće se od 15 do 17 tona, a kod vinskih, pre svega "smederevke", dostiže i 20.000 kilograma po hektaru. Kada je reč o sortama za vrhunska vina, kao što su "kaberne sovinjon" i "šardone", prinosi su kao u udžbenicima: od šest do osam tona po hektaru, jer je ovde na prvom mestu kvalitet - kaže Boban Marković, stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe u Smederevu.
Loza "smederevka" smatra se jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije, ali je poslednjih petnaestak godina nepravedno zapostavljena. Podrum "Ilić" u Vodnju, na primer, od ove berbe praviće prvoklasnu "smederevku".
- Ovo je, po svemu sudeći, najkvalitetnija berba za poslednje tri decenije, koliko se ja bavim uzgojom vinskih sorti. "Skinuli" smo, ponegde, i 18 tona po hektaru - kaže Miomir Ilić, čija familija, na oko dva hektara sopstvenih zasada, gaji "smederevku", "prokupac", "hamburg" i "vranac", pa godišnje proizvodi oko 15.000 litara kvalitetnog vina.
Inače, trenutno u smederevskom kraju ima 500 hektara pod vinogradima, iz kojih je - ove jeseni - ubrano tri puta manje grožđa nego u "zlatno vreme". Srećom - kvalitet odoleva.
Zahvaljujući podsticajnim sredstvima Ministarstva poljoprivrede i promeni državne klime prema uzgajivačima vinove loze, u vinogradarstvu ovog kraja sada nije prioritet proizvesti što više, već je naglasak na vrhunskom standardu. I - uprkos tome što je gotovo trećina čokota raskrčena - obraz "smederevke" sada čuva nekoliko malih vinarija, koje su uložile mnogo novca u kvalitetnu proizvdonju, među kojima prednjače podrumi "Radovanović" iz Krnjeva i "Janko" iz Smedereva.
I promašaj rekordan
Svojevremeno se u smederevskim vinogradima proizvodilo 30.000 tona "smederevke", ali - bez obzira na to što je u podizanje vinogorja bilo uloženo čak 30 miliona tadašnjih nemačkih maraka - nikada nije potvrđeno da su "vinogradi kovnice novca". Jer vinogradi su brže krčeni nego što je statistika mogla da zabeleži.