Iz Srbije je prošle godine izvezeno od 1,6 do 1,7 miliona tona kukuruza sa deviznim prilivom od oko 300 miliona evra, što je blizu rekorda kada je u pitanju količina i vrednost izvoza. Što se pšenice tiče, izvezeno je oko 400.000 tona, što je bolje nego prethodne godine i 120.000 tona brašna, što je nešto slabiji rezultat. Vrednost izvoza pšenice je oko 80 miliona evra, a brašna oko 45 miliona evra. Srbija je prestala da bude uvoznik soje i već dve godine je izvoznik. To još nisu preterano značajne količine, ali svakako nisu ni za potcenjivanje. Prošle godine iz Srbije izvezeno 50.000 tona soje, a ove godine imamo realne uslove da taj izvozni uspeh i ponovimo. Soja poseduje komparativne prednosti, jer nije genetski modifikovana, a takva soja je tražena za ljudsku ishranu u celom svetu. Za soju iz Srbije postoje i upiti iz Japana, i mada zasada nema izvoza zbog troškova otpreme, radi se na tome. Površine soje u našoj zemlji nisu se povećavale u dužem periodu i kreću se između 160.000 i 170.000 hektara.
- Iz Srbije je prošle godine izvezeno od 1,6 do 1,7 miliona tona kukuruza sa deviznim prilivom od oko 300 miliona evra, što je blizu rekorda kada je u pitanju količina i vrednost izvoza - tvrdi direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.
- Što se pšenice tiče, izvezli smo oko 400.000 tona, što je bolje nego prethodne godine i 120.000 tona brašna, što je nešto slabiji rezultat - podseća Saković, dodajući da je vrednost izvoza pšenice oko 80 miliona evra, a brašna oko 45 miliona evra.
- Srbija je prestala da bude uvoznik soje i već dve godine je izvoznik - napominje Saković.
- To još nisu preterano značajne količine, ali svakako nisu ni za potcenjivanje. Prošle godine iz Srbije izvezeno 50.000 tona soje, a ove godine imamo realne uslove da taj izvozni uspeh i ponovimo.
Saković ističe da soja poseduje komparativne prednosti, jer nije genetski modifikovana, a takva soja je tražena za ljudsku ishranu u celom svetu.
- Za soju iz Srbije postoje i upiti iz Japana, i mada
zasada nema izvoza zbog troškova otpreme, radi se na tome. Površine soje u našoj zemlji nisu se povećavale u dužem periodu i kreću se između 160.000 i 170.000 hektara - podseća Saković.
- Sigurno ima prostora za njihovo povećanje, jer one nikada neće biti toliko velike da ugroze proizvodnju kukuruza i pšenice i par desetina hiljada hektara više pod sojom sasvim dobrodošlo ovoj zemlji. Pokrivamo sve velike kupce u svetu kada je reč o kukuruzu i on stiže do Japana, Južne Koreje, Vijetnama, a plasira se i na Srednji i Bliski istok i deo EU - Španiju i Portugaliju.
Pšenica
- Srpska pšenica zbog manjih količina i određenih problema koje imamo sa kvalitetom na međunarodnom tržištu, uglavnom završava u zemljama okruženja - 60 do 70 odsto na tržištu CEFTA, a ostalo uglavnom u Africi - ukazuje Saković, napominjući da najveće količine naše soje završe u EU, pre svega, Italiji.