Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta

Bez autora

Oct 23 2011

Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara (ha) zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. u Srbiji postoji zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Sa druge strane, neobrađeno ostaje oko 600.000 ha, što sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje. U korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni su sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke.

Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara (ha) zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata, izjavio je danas Tanjugu Branislav Gulan, stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Gulan je istakao da u Srbiji postoji "zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara".

"Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine", tvrdi Gulan.

Stručnjak PKS je upozorio i da sa druge strane, neobrađeno ostaje oko 600.000 ha, što "sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje".

Problemi

Gulan je ukazao da su u korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.

Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, kazao je Gulan.

U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23 odsto), rekao je Gulan, dodajući i da se beleži smanjenje površina pod vinogradima.

"Postojeći zasadi su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni - što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje", naveo je Gulan.

Opadanje broja stoke

Gulan je dalje ukazao da je broj stoke u Srbiji u poslednje dve decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto.

Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa pala je sa 600.000 na 457.000 tona, primetio je stručnjak PKS.

Srbija se, najzad, nalazi u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom.

Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava oko tri ha, što predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači, zaključio je Gulan.