U Srbiji je 2011. godine proizvedeno 5.000 tona kvalitetnog meda, a od toga je izvezeno u svet 1.108 tona za šta je dobijeno više od pet miliona dolara. Na početku 2012. godine u Srbiji je bilo oko 400.000 košnica u vlasništvu 12.000 proizvođača meda. Med proizveden u Srbiji je izuzetnog kvaliteta i u svetu se većim delom koristi kao poboljšivač za med proizveden u drugim zemljama. Međutim, i pored kvalitetne proizvodnje ova oblast ima i niz problema, nema premija za ovu značajnu proizvodnju, proizvođači nastupaju neorganizovano, jedni drugima konkurišu i snižavaju cenu. U Srbiji trenutno na zalihama ima oko 1.400 tona kvalitetnog meda koji čeka kupce. Izvozna cena za naš med u prošloj godini se kretala od 2,28 do 3,17 evra po kilogramu. U 2010. godini iz Srbije je izvezeno 1.959 tona meda za sedam miliona dolara, a u 2011. godini 1.108 tona za pet miliona dolara.
U Srbiji je 2011. godine proizvedeno 5.000 tona kvalitetnog meda, a od toga je izvezeno u svet 1.108 tona za šta je dobijeno više od pet miliona dolara.
Na početku 2012. godine u Srbiji je bilo oko 400.000 košnica u vlasništvu 12.000 proizvođača meda. Med proizveden u Srbiji je izuzetnog kvaliteta i u svetu se većim delom koristi kao poboljšivač za med proizveden u drugim zemljama.
Međutim, i pored kvalitetne proizvodnje ova oblast ima i niz problema, nema premija za ovu značajnu proizvodnju, proizvođači nastupaju neorganizovano, jedni drugima konkurišu i snižavaju cenu, istaknuto je na sednici Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije (PKS).
U Srbiji trenutno na zalihama ima oko 1.400 tona kvalitetnog meda koji čeka kupce. Izvozna cena za naš med u prošloj godini se kretala od 2,28 do 3,17 evra po kilogramu. U 2010. godini iz Srbije je izvezeno 1.959 tona meda za sedam miliona dolara, a u 2011. godini 1.108 tona za pet miliona dolara, istakao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
Živadinović je rekao da se još uvek ne zna šta mogu da očekuju pčelari u ovoj godini, jer je dobar deo košnica, odnosno pčela, uništen zbog zime, ali i usled mnogih drugih razloga i bolesti. Procena o tome kako su pčele izdržale zimu i sa koliko aktivnih košnica je dočekano proleće još nema. Na terenu vlada pravo šarenilo od mesta do mesta, ali ima područja gde su pčele uginule u polovini postojećih košnica, što nije dobra vest. Stoga je nezahvalno i procenjivati ovogodišnji rod, odnosno proizvodnju meda. I pored svih teškoća očekuje se da će biti dobijeno oko 3.000 do 4.000 tona u ovogodišnjem pčelinjem radu. Kada je reč o potrošnji meda, Srbija i pored visoke proizvodnje kvalitetnog meda, ima manju potrošnju od prosečnog stanovnika Evrope, dodao je Živadinović.
Predsednik Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS Srbislav Vidojević ističe da proizvođači nisu zadovoljni sa pomoći koju imaju od Vlade Srbije, jer je ovo značajna oblast, i ako bi imala pomoć znatno bi se povećala ukupna voćarska i biljna proizvodnja u zemlji. On je istakao da pčelari moraju da nastupaju organizovano, kroz klaster u ponudi meda, jer će se tako lakše pronalaziti kupci i dobijati viša, jedinstvena cena.
Kroz organizovan nastup srpski med će postati i brend ne samo u Evropi već u celom svetu.