Država raznim podsticajima i povoljnim kreditima pokušava nezaposlene da podstakne da se, bave stočarstvom. Uloženi novac počinje da se vraća posle osam meseci, koliko je potrebno da se ovca ojagnji i jagnje dostigne težinu za prodaju, a investicija se u potpunosti isplati nakon četiri godine. Najisplativija je ekstenzivna proizvodnja, hranjenje ovaca na paši. Kukuruz i ostale žitarice su skupe, pa uzgaivač mora dva puta godišnje da jagnji ovce. U Udruženju "Bikara" u Vrbasu, kažu da na kozama zarađuju od prodaje mleka i jarića, dok ovce donose zaradu od prodaje jaganjaca i vune. Iz udruženja dodaju da se tek poneko odlučuje da proizvodi ovčije mleko. Jaganjci koštaju oko 70 evra, dok su jarići nešto jeftiniji. Odnedavno su počeli da prave i prerađevine od mesa. Ovo udruženje je malo da bi pokrenulo veću proizvodnju i za sada isporučuju robu lokalno, i to kobasice, sireve, đevenice i sušeno meso.
Kroz razne podsticaje i kredite država nezaposlenima pruža šansu da se bave stočarstvom. Ulaganja počinju da se vraćaju nakon osam meseci, a posao se u potpunosti isplati za četiri godine.
Država raznim podsticajima i povoljnim kreditima pokušava nezaposlene da podstakne da se, bave stočarstvom.
Uloženi novac počinje da se vraća posle osam meseci, koliko je potrebno da se ovca ojagnji i jagnje dostigne težinu za prodaju, a investicija se u potpunosti isplati nakon četiri godine.
Poljoprivrednik Vukašin Kankaraš kaže da je najisplativija ekstenzivna proizvodnja, hranjenje ovaca na paši.
Kankaraš napominje da su kukuruz i ostale žitarice skupe, pa uzgaivač mora dva puta godišnje da jagnji ovce.
U Udruženju "Bikara" u Vrbasu, kažu da na kozama zarađuju od prodaje mleka i jarića, dok ovce donose zaradu od prodaje jaganjaca i vune.
Iz udruženja dodaju da se tek poneko odlučuje da proizvodi ovčije mleko. Jaganjci koštaju oko 70 evra, dok su jarići nešto jeftiniji. Odnedavno su počeli da prave i prerađevine od mesa.
"Naše udruženje je malo da bi pokrenulo veću proizvodnju i za sada isporučujemo robu lokalno, i to kobasice, sireve, đevenice i sušeno meso", kaže Vladimir Kankaraš, predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza u Vrbasu.
Prema njegovim rečima, na sajmu u Novom Sadu, Udruženje je dobilo ponudu od jednog Rusa za isporuku 40 tona mesa svake nedelje. "Tolike količine ne može da podmiri ni cela Vojvodina", ističe Kankaraš.
Preko zadruge do lakše zarade
Da bi proizvođači više zaradili, u Kancelariji za podršku ruralnom razvoju savetuju stočarima da se registruju kao zadruga, na čemu se trenutno radi.
"Uzgajivači kupuju semensku robu i naftu kod privatnih firmi kojima daju maržu. Zajedno bi mogli da osnuju zadrugu gde bi jedni obezbeđivali repromaterijal, a drugi stočarske proizvode. Na kraju godine bi podelili zaradu koju ostvari to njihovo zajedničko preduzeće", objašnjava Janko Bojčić iz Područnog centra za ruralni razvoj u Vrbasu.
Ako neko želi da se bavi uzgojem ovaca ili koza trebalo bi za početak da nabavi 30 do 50 grla. Jedna rasna ovca ili koza košta u proseku od 300 do 350 evra, a da bi četvoročlana porodica od tog posla mogla lepo da živi potrebno je da okupi stado od 300 grla.